У Пожаревцу је, као и широм Србије, полагањем венаца и одавањем почасти страдалима, 24. марта, обележено 25 година од почетка НАТО агресије на Србију, односно Савезну Републику Југославију.
Свештенство Саборне цркве у Пожаревцу је сужило помен крај Споменика Слобода, након чега су венце положиле делегације породица палих бораца, Града Пожаревца, Градске општине Костолац, Браничевског управног округа, Гарнизона Војске Србије у Пожаревцу, Полицијске управе Пожаревац, СУБНОР-а, Удружења потомака ратника 1912-1920. године Пожаревац, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, Удружења војних пензионера, Удружења ратних ветерана, као и представници политичких партија.
ОЖИЉЦИ КАО ПОДСЕТНИЦИ
Уочи полагања венаца, као почаст настрадалима и подршка њиховим породицама, одржан је пријем у згради Начелства. Том приликом заменик градоначелника Пожаревца Предраг Мијатовић је истакао да се уз исте доживљене неправде, четврт века касније, евоцирају успомене на трагично погинуле грађане током бомбардовања 1999. године.
-Напад, бестидно назван операција „Милосрдни анђео”, имао је на својој страни само силу која је забележена као највећа и најбројнија која је напала једну суверену земљу. Пукотина у међународном праву која је тада настала учинила је да касније настану многи сукоби који би били избегнути да се НАТО алијанса није обрушила на нашу државу крајем прошлог века. Бројимо и памтимо дванаест и по хиљада рањених људи и две и по хиљаде живота који су тада угашени. Деветнаесторо њих били су и полицајци и војници из Браничевског округа, рекао је Мијатовић додавши да Пожаревац, сваку од ових 25 година памти по великом губитку за њихове породице, али и за све грађане који знају да су нас тада напустили неки од најбољих и најхрабријих које смо имали.
-Време можда чини да ране зарастају, али ожиљци у овом случају остају као подсетници због прераног одласка наших јунака. Они су себе сврстали у патриоте одговоривши на позив за одбрану земље. Тиме што су за њу погинули, сврстали су се и у бесмртне јунаке које ће отаџбина вечно памтити. Иако победници пишу историјске уџбенике, правда и право их често исправљају. Не сумњам да ће то бити случај и када говоримо о НАТО агресији на нашу земљу. Једнога дана, а он долази можда и брже него што смо некада мислили, схватиће сви на свету да је напад на Србију 1999. године било отварање Пандорине кутије. Остаје нам само да се надамо да ће се зло у кутију вратити без неповратних последица по човечанство.
Тај тренутак спознаје светских сила да су погрешили, биће и својеврсно извињење за жртву коју је тада поднео српски народ. Док то време не дође, док и остатак света не увиди каква је Србији неправда учињена тада, док не сазнају сви како смо се храбро бранили и најбољи од нас гинули, остаје нам ова туга на данашњи дан. Ожиљци које та туга са собом носи подсећају нас на поштење, част и љубав према отаџбини и на оне којих због тих врлина данас са нама нема и зато нека им је вечна слава и хвала, рекао је Мијатовић.
И.Р.