2019-07-14T08:47:04+02:00 14. јула, 2019. 08:47 |

ПОЖАРЕВAЦ:Основано удружење „Јован Драгашевић – баштина епоха“

Недавно је у Пожаревцу основано Удружење грађана „Јован Драгашевић – баштина епоха“, чији је главни приоритет проучавање матријалне и нематеријалне културне баштине Браничева и околине кроз истраживачки рад, промоцију и заштиту културног наслеђа, али и сарадњом са културним институцијама.

Удружење је добило име по заборављеном Пожаревљанину, професору Јовану Драгашевићу. Његов лик и дело инспирисало је археологе Ивана Маријановића и Милана Миловановића из Пожарвеца да оснују удружење како би спровели свој истраживачки рад. Професор Јован Драгашевић родио се у Пожаревцу 1836. године. Након завршене основне школе у родном месту, одлази у Београд где уписује Прву београдску гимназију. У главном граду тадашње Кнежевине Србије почиње његов свестрана каријера. Најпре уписује Артиљеријску школу 1855. године као питомац треће класе. Након завршених студија, а на позив професора Фрање Заха, постаје предавач војне географије. У одбрани Београда од Турака учествује као поручник 1862. године. У официриској служби је напредовао све до чина генерала, када му је то звање коначно додељено 1900. године.

            Поред просветног и официрског рада, Јован Драгашевић се бавио и песништвом. Његове песме, имале су за циљ да пробуде националну свест код младих официра. Једна од његових најпознатијих песама јесте „Јека од гусала“ у оквиру које је настала крилатица „Само слога Србина спасава“. Професор Јован Драгашевић је један од оснивача Српског археолошког друштва, које је почело са радом 1883. године. Још пре оснивања друштва, он је спроводио пионирска испитивања археолошких локалитета на овим просторима. Био је уредник војног часописа „Војин“, првог те врсте на Балкану. По сензибилитету је био етнолог, а један је од првих који је поставио је темеље туризмологије на овим просторима. Године 1878. заједно са намесником Јованом Ристићем чини српску делегацију на Берлинском конгресу на коме Србија добија независност. Био је члан Друштва српске словесности, односно Српске краљевске академије. Умро је у Нишу 1915. године, а сахрањен је у Београду.