Пожаревљани сe од 19 сати окупљају у центру града, опраштајући се од, по мишљењу многих, највећег кантаутора са ових простора Ђорђа Балашевића.
Песник, писац, сценариста, али и режисер преминуо је у петак поподне на Инфективној клиници у Новом Саду услед компликација изазваних корона вирусом. За Пожаревац га везује један део војног рока који је служио 1980. године у пожаревачкој касарни, где је сниман и филм “Војници”.
Патријарх српски Порфирије поводом Балашевићеве смрти истакао је да „молитвама узвраћам на ту неограничену количину љубави за све лепо, благо и питомо, попут бачке равнице нашег Ђолета“.
Ђорђе Балашевић био је југословенски и српски кантаутор и песник. Био је члан група „Жетва“ и „Рани мраз“, а 1982. је започео соло каријеру. Објавио је 12 албума, глумио је у неколико телевизијских серија, за које је писао и музику, а написао је и романе „Као Рани мраз“, „Додир свиле“ „Један од оних живота“, „Три послератна друга“, „Календар мог детињства“ и „Књига које нема“.
Његови концерти у Центру Сава остаће упамћени по специфичној енергији, али и оштрим опозиционим ставовима које је износио нарочито током деведесетих година. Први је направио концерт у Сарајеву након ратних дешавања, а цео живот био је југоносталгичар и космополита. Последњи поздрав Балашевићу ових дана упутили су његови обожаваоци из свих крајева бивше Југославије. Уз познате стихове певало се у Љубљани, Осјеку, Загребу, Сарајеву, Скопљу, Новом Саду и осталим српским градовима. У Новом Саду, граду који је са много емоција опеван у његовим песмама, данас је дан жалости. Балашевић је сахрањен у кругу породице, а иза себе, сем богатог опуса ооставио је cупругу Оливеру, ћерке Јовану и Јелену и сина Алексу.