Носилац је мајсторског звања у каратеу црни појас 6. дан, а упркос чињеници да је закорачио у седму деценију живота још увек је активан као тренер и такмичар.
– Бављење каратеом није условљено животним добом, као што је случај код већине спортова. Њиме се можемо бавити до краја живота што је предност у односу на остале спортове. Уз побољшање физичке спремности, менталне стабилности и концентрације, доприноси одржавању психофизичке равнотеже личности, каже на почетку разговора Предраг Јанковић тренер Карате клуба „Камиказе“ и такмичар у категорији ветерана репрезентације Србије и свог Клуба.
Рођен 4. фебруара 1960. године у Малом Црнићу одрастао је у радничкој породици оца Чедомира и мајке Ленке.
– Дани детињства, испуњени играма тог времена попут каубоја и индијанаца, партизана и Немаца, кликера, трчања за лоптом лети, као и санкања, грудвања и клизања зими брзо су прошли. У то време играо сам фудбал за подмладак малоцрнићког „Стига“ јер других могућности у овој средини није било, сећа се Предраг који по основној школи 1975. године са родитељима почиње да живи у Пожаревцу.
КАРАТЕ КРОЗ ФИЛМ
Доласком у нову средину, наш саговорник упоредо почиње да вежба карате у секцији при Друштву за телесно васпитање „Партизан“ Пожаревац, коју је водио мајстор каратеа Београђанин Милош Диклић, а прича почиње „седмом уметношћу“:
– Почетак седамдесетих било је време експанзије источњачких борилачких вештина. На то је велики утицај имала хиперпродукција хонгконгшких филмова са овом тематиком, посебно култни филмови Брус Лија. За остварења „У змајевом гнезду“, „На змајевом путу“, „Велики газда“… увек је тражена карта више, а карате је кроз филм и мене једноставно опчинио. Тако сам дошао у „Партизан“ који се налазио у сутурену ондашњег Дома културе, а узор ми је био први тренер. Иако сам касније имао и много боље учитеље каратеа, он заузима посебно место међу њима, говори Јанковић.
Тадашња секција каратиста убрзо прераста у Карате клуб „Млади Радник“ у коме је Предраг Јанковић уз другаре тренирао и такмичио се.
– Из Клуба су су потекли врсни каратисти – пионири каратеа у Пожаревцу: садашњи тренер КК „Млади Радник“ Зоран Вићић, доктор Ненад Вељковић, тренер КК „Железничар“ Миломир Дрндаревић Дицки, адвокати Зоран Милошевић Шалајко и Зоран Гроздановић Грозда, затим Славиша Срејић Токаидо, Новица Ђорђевић Лала, Златко Симеуновић Симун, Бобан Арсић Џана, Новица Степановић Степа.., набраја наш саговорник.
Јанковић је мајсторско звање – црни појас 1. дан, стекао августа 1978. године на семинару у Поречу пред комисијом коју су чиниле легенде тадашњег југословенског каратеа: Илија Јорга, Владимир Јорга и Слободан Вучинић. Тада је исто звање стекао и Славиша Срејић Токаидо и то су били први црни појасеви у Пожаревцу, што нашег саговорника максимално везује за карате. Не запостављајући образовање, Јанковић похађа Гимназију „Јован Шербановић“, а потом дипломира на Економском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету 2009. године стекао је академско звање мастер економиста.
ТРЕНЕР И ТАКМИЧАР „КАМИКАЗА“
Од оснивања Карате клуба „Камиказе“ (првобитно Карате клуб „ЈПС“ 1994.) Јанковић је његов тренер, а Клуб је члан Фудокан савеза Србије, кровне организације у овиру чијег система се такмичи. Интересујући се за тренерски рад, чујемо да га чине бројни сегменти, али је срж у самом спортисти, његовом таленту и ангажовању.
– Mој најбољи ученик је Дејан Пајкић из Голупца, стандардни репрезентативац Србије у WKF (World Karate Federation) федерацији од 1999. до 2016. године. У дисциплини „кате“ у којој се такмичи освојио је огроман број медаља на домаћим и интернационалним такмичењима. Од 2020. живи, ради и тренира у Дубаију и брани боје Клуба „Шаржа“ из истоименог града, поносно истиче нас саговорник који је и сам у каријери учио од сјајних стручњака: Владимира и Илије Јорге, Драгослава Зеке Божовића, Душана Дачића, Марка Ницовића и иностраних мајстора: Taiji Kase, Hidetaka Nishiyama, Hiroshi Shirai, Keinosuke Enoeda, Yoshinobu Ohta, Takashi Tokuhisa, Dan Stuparu …
Наш саговорник као такмичар категорије ветерана у земљи представља „Камиказе“, а на интернационалним првенствима такмичи се за репрезентацију Србије у асоцијацији World Fudokan Federation. Највећи успеси су 1. место у борбама појединачно и 1. место у дисциплини „Tsume-ai“ на европском првенству у Порторожу (2018.), 2. место у борбама појединачно на светском првенству у Београду (2015.), 2. место у борбама појединачно и 3. место у катама појединачно на европском првенству у Кракову (2016.), 1. место у борбама појединачно на Балканском првенству у Београду (2017.), 2. место у борбама екипно на Светском првенству у Штудгарту (2019.). Државни је првак у дисциплинама: борбе појединачно, кате појединачно и Fuku Go у периоду од 2016. до 2021. године.
Предраг Јанковић ради у ЈП „Пошта Србије“ као саветник у Служби за економске послове и набавке, а професионалне и спортске обавезе успешно уклапа јер, како каже, уколико нешто радите са вољом увек се нађе време и начин да се свуда стигне.
– Крајњи циљ вежбања каратеа није да неком разбијете нос већ да постанете бољи људи. Ако сам, кроз тренинг и едукацију, својим ученицима живот учинио садржајнијим и значајнијим, сматрам да сам остварио свој циљ, закључује Јанковић.
Влада Винкић
