Представа „Заједно за нови живот“ која говори о значају трансплантације, а у којој, уз глумицу Љиљану Благојевић, играју трансплантирани пацијенти, након београдске премијере наставља да гостује у градовима Србије. Први град у коме ће пацијенти испричати своје животне приче је Пожаревац , родни град Младена Тодића, председника удружења “Заједно за нови живот” и једног од учесника у овом мини позоришом комаду. Представа ће, на позив Савета за социјалну политику Града, бити одиграна 24. децембра, у Малој сали Центра за културу, у 20 сати.
Представа наставља да живи захваљујући подршци Хемофарм Фондације и Министарства здравља, а Сузана Ђорђевић, директор Хемофарм Фондације за „Реч народа“ каже да још од 2015. године активно раде на борби против предрасуда које прате тему донирања и трансплантације органа. Најпре, кроз кампању „Најважнији позив у животу”, у цијем је фокусу је било подизање свести јавности о донирању и трансплантацији органа и постизање националног консензуса за доношење новог Закона о трансплантацији.
– Наставак ове кампање уследио је 2019. године под називом „И ја сам донор. Јер навијам за Србију.”, када су нам се прикључили најбољи спортисти и репрезентативци наше земље који су заједно са нама навијали да Србија победи у утакмици живота, повећа број донора и тако сустигне земље региона у којима је култура донирања органа много више распрострањена. Када нам се председник удружења „Заједно за нови живот”, Младен Тодић обратио са молбом да подржимо представу, то смо и учинили препознајући њену важност у едукацији шире популације кроз аутентичне исповести трансплантираних пацијената. На овај њихов искорак у свет глуме заиста гледамо са пијететом јер су, упркос свему, наставили да се боре за друштво без предрасуда, друштво у којем ће се на чин донирања органа гледати као на најхуманији чин појединца, каже Сузана, преносећи своје утиске са београдске премијере:
-Представа којој сам присуствовала у Народном позоришту у Београду потресна је на више нивоа. Најпре, јер схватите да је живот непредвидив и да то и вама може да се деси, а да у земљи где живите нема довољно донора органа. Затим, ту су сведочанства људи који су прошли агонију када вам живот буквално виси о концу и зависи само од донора и трансплантације. И на крају, срећа, срећа што сте живи. Представу вреди погледати, закључује.
Р.Н.