2021-02-16T10:00:33+01:00 16. фебруара, 2021. 10:00 |

Прихрањивање озиме пшенице

Један од најважнијих послова који се приближава пољопривредним произвођачима је прихрањивање озиме пшенице. Реч је о агротехничкој мери која директно утиче на висину приноса гајених биљака. Највећи захтеви пшенице према азоту су у фазама бокорења и у почетку влатања (пораст у стабло), јер пшеница у тим фазама формира капацитет за принос, па уколико тада нема довољно азота, оствариће се нижи приноси без обзира на даљи ток вегетације.



Пошто је азотном ђубриву потребно одређено време за деловање, са прихраном треба кренути када се температуре ваздуха устале изнад позитивних вредности и биљке изађу из периода мировања. Уколико није урађена агрохемијска анализа земљишта, количину азота за прихрањивање је могуће одредити и проценом на терену. Предност у прихрањивању имају усеви на парцелама које нису добиле NPK хранива пре основне обраде, где су предусеви сунцокрет и соја, усеви из ранијих рокова сетве, усеви који имају оштећења од ниских температура и усеви код којих је употребљено декларисано семе. На избор азотног ђубрива утиче реакција земљишног раствора.


Од Данијеле Илић, мастер инжењера пољопривреде у ПССС Пожаревац сазнајемо да на земљиштима неутралне и благо алкалне реакције, предност има УРЕА, док на киселим земљиштима треба искључиво користити КАН.
-Због бољег усвајања азота, препорука је да се прихрана обави у два наврата. Прво прихрањивање са 2/3 планиране количине азотног ђубрива трба да буде у фази бокорења, а друго од 20 до 30 дана после првог, са остатком азотног ђубрива. Оптимална доза азота се мора кориговати према захтеву сорте, густини усева и року сетве. Нормалнним склопом се сматра онај у којем има 450 до 500 биљака по квадратном метру. Уколико је број биљака већи од 500 по квадратном метру, количину азота у прихрани треба смањити за 10 одсто на сваких 50 биљака више. Ако је склоп биљака мањи од потребног, количина азота се на исти начин увећава. За пуни ефекат прихрањивања, потребно је најмање 10 литара кише по квадратном метру (одмах након прихрањивања), затим да се температуре ваздуха устале изнад 5°C, да се елиминишу корови и штеточине, као и да се током вегетације одржава здравље биљака, закључује Данијела Илић.

Д.Д.