Од јарих жита примену на подручју Браничевског округа пронашли су јари јечам, овас и јара пшеница. За сетву јарих култура треба бирати површине где је обављена основна обрада и ђубрење током јесење – зимског периода.
Јари јечам има краћи период вегетације и годинама постиже стабилне приносе. Сетву јарог јечма треба планирати од краја фебруара, а последњи рок би био крај марта. Сетву треба тако планирати да се избегну касни пролећни мразеви, како не би дошло до промрзавања усева. Сетва се обавља количином семена од око 180 kg/hа. Често се дешава да у фази бокорења наступи дужи сушни период па се саветује предсетвена примена 70 одсто азотних ђубрива од укупно планиране количине.
-За производњу сточне хране, због садржаја минералних материја јари овас има своје место у укупној сетвеној површини. Препоручљиво је сејати га од 15. марта до половине априла, јер је најосетљивији на ниске температуре. Сетва се обавља количином семена од око 150 kg/hа. С обзиром да се производе ограничене количине јарих жита, произвођачима саветујемо да потребне количине семена обезбеде на време, истиче Данијела Илић, мастер инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац.
Јари сточни грашак даје високе и квалитетне приносе зелене крме, сена и зрна уз релативно скромна улагања и за релативно кратко време. У погледу плодореда јари грашак за зрно нема посебних захтева. Највише му као предусев одговарају стрнине или окопавине. Није пожељно сејати га након неке друге легуминозе. Сетву јарог грашка потребно је планирати што је могуће раније, чим то временски услови и стање земљишта дозволе. У нашим агроеколошким условима оптимални рок за сетву је од 20. фебруара до 15. марта.
Сетву јаре грахорице треба планирати у последњој декади фебруара па до краја марта, зависно од метеоролошких услова, количином семена од 120 kg/hа. Приликом избора сорте треба бирати толерантније сорте на касне мразеве, лошије земљишне услове и преовлађујуће болести.
Грашак и грахорица за зелену крму, сенажу или силажу најчешће се гаје у смеши с неком од стрних житарица, која служи као потпорни усев и угљенохидратна компонента, док се грашак и грахорица за зрно гаје као чисти усеви.
Сетву луцерке и црвене детелине треба планирати касније. Оптимални рок сетве луцерке је друга половина марта или прва половина априла. Црвена детелина је нешто осетљивија на каснију пролећну сетву, те се она најчешће сеје ако временски услови то дозволе у последњој декади марта.
-При планирању ђубрења за луцерку морамо имати на уму чињеницу да обраду земљишта изводимо само у заснивању, па само том приликом можемо оранични слој потпуно обезбедити потребним хранивима. Луцерка је култура која је јако осетљива на киселост земљишта, тако да за гајење луцерке треба бирати земљишта pH реакције 6,0 – 7,5. Са основном обрадом треба обавити и основно ђубрење и то 2/3 PK ђубрива треба унети у земљиште са основном обрадом, а остатком PK ђубрива и целокупном количином азота треба ђубрити са предсетвеном припремом земљишта, количинама прорачунатим на основу резултата агрохемијске анализе земљишта. Главни проблем код заснивања луцеришта је лоша предсетвена припрема. Код заснивања луцеришта треба имати на уму да се ради о вишегодишњој биљној врсти и како урадимо ђубрење и обраду од тога ће зависити колико година ћемо је користити на тој парцели. Семе луцерке је врло ситно, дубина сетве је до два центиметра и да би луцерка могла бити посејана у тај слој морамо извршити квалитетну предсетвену припрему. Земљиште пре сетве треба да буде добро поравнато, добро уситњено, ситне мрвичасте структуре и довољно сабијено. Често препоручујемо ваљање пре сетве, како бисмо испоштовали оптималну дубину, а то је до два центиметра. За сетву луцерке оквирно треба користити 15 -20 kg/hа семена а црвене детелине 20 – 25 kg/hа. Ако се сетва обавља ручно (омашке) количину семена треба повећати. Након сетве треба обавити ваљање лаким ваљцима, како би ницање било што уједначеније. Због могућности стварања покорице, на земљиштима тежег механичког састава треба избегавати ваљање, закључује Данијела Илић.
Д.Д.