2021-04-26T08:41:22+02:00 26. априла, 2021. 08:41 |

Продаја са кућног прага

Крајем прошле године од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде објављен је Правилник везан за производњу и промет малих количина хране биљног порекла. Овим је пољопривредним газдинствима омогућено  да продају производе са вишим степеном прераде, уз поштовање здравствено-безбедносних услова и пријаву у АПР-у са кућног прага.



Покретање посла прераде хране код малих произвођача је увек ризично. То није само копирање бакиног рецепта, јер мали произвођачи често не успеју. Имају ниске зараде, лошу перцепцију ко су им купци, или мањак приступа финансијама. Постоји неколико корака које сваки произвођач треба да направи пре него што се упусти у посао производње хране како би што реалније сагледао препреке од идеје до стављања производа на полицу.

Прво, неопходно је истраживање тржишта укључујући разраду идеје, консултовање са технолозима уз испуњавање услова о безбедности хране. Поред идеје потребно је направити једноставан Бизнис план, који ће помоћи да се поједностави сам процес производње, али и да се обухвате детаљи на које произвођачи често забораве. Производ мора бити стандардизован, што значи да поред формирања квалитета, тај квалитет се мора и очувати. Треба узети у обзир сопствене могућности производње, располагање радном снагом, потенцијал за ширење производње, начин дистрибуције производа, да ли ће се радити самостално, удружено са другим произвођачима или ангажовањем компаније. Складиштење производа такође је битна ставка у планирању.

Веома је битно од старта уложити време и новац у информације и знање, како би се касније избегли велики трошкови. Свако ко жели да се бави производњом хране треба да на самом почетку схвати да је неопходно поштовање свих процедура везано за безбедност хране. Произвођачи су директно одговорни за безбедност и квалитет хране и неопходно је да испуне опште услове хигијене намирница. Произвођачи на сопственим пољопривредним газдинствима, морају да прерађују искључиво своје производе уз поштовање хигијенских минимума одређених законом.

Прехрамбена индустрија је током година експоненцијално расла. Компаније су се трудиле да прате трендове како би добиле поверење потрошача. Купци су заинтересовани и вољни да експериментишу са јединственим укусима и опцијама. Дизајн амбалаже за храну један је од значајних фактора који утичу на потрошача и профитабилност. 

Паковање преноси важну поруку, зато је битно да се зна циљна група и место продаје пре него што се осмисли паковање. Такође треба узети у обзир и културолошке навике при избору врсте и величине паковања.

Своје производе пољопривредни произвођачи могу продавати на кућном прагу или достављати малопродајним објектима у својој општини и суседним општинама, при чему нису у обавези да имају продајни објекат и  да поседују фискалну касу.

Главни циљ је да пољопривредни производ постане препознатљив на тржишту. Препоручује се брендирање пољопрвредног производа, који би поседовао свој  лого – знак распознавања. Кључно код логоа је једноставност, јединственост, препознатљивост и да се лако запамти. Брендирани пољопривредни производ добија додатну вредност због очувања традиције, али је веома значајан и за развој туризма. Грађење идентитета производа може се вршити преко интернета, телевизије, штампаним промотивним материјалима или преко неког другог медија.

Мала породична газдинства су битна за економски развој сваке земље. Интерес је да она буду сачувана, јер породични посао преноси се са генерације на генерацију, заједно са знањем, искуством и традицијом.  

У Србији постоји Савез „Оригинал Србија” – кровна платформа за сарадњу, заједничку промоцију производа са пореклом, унапређење положаја, услова рада произвођача и тиме очување и препород српског села (www.originalsrbija.org).

                       Ана Ђорђевић, дипл.инж.

прехрамбене технологије у ПССС Пожаревац