У времену када наши најмлађи расту уз телевизијске екране, а приче се све ређе приповедају пред спавање, пожаревачки публициста и песник Борислав Бора Васић, пркосећи иновативностима које пружа данашњица, написао је збирку кратких прича за децу „Кад смо били мали“.
Збирка садржи 29 макачких истинитих прича из његовог дечачког доба, а које су пре свега посвећене његовој унучади Нини, Павлу и Душану. Свака од њих враћа читаоца у време када су машта и дружина били довољни за срећу.
Промоција књиге организована је у петак, 24. октобра, у малој сали Центра за културу у Пожаревцу, а осим аутора, о збирци 29 истинитих дечачких прича говорили су и директорка Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ из Жабара Јелена Стојадиновић и афористичар Слађан Мартиновића Буковски.
Писац Борислав Васић изразио је очекивања да ће приче о другарству и несташлуцима, подстаћи децу да заволе читање и науче вредности љубави и породичне блискости.
-Ништа не може да замени драгоцене тренутке блискости, када родитељи, баке и деке читају и приповедају деци, док се ушушкани спремају за царство снова. Такве приче деца лако памте и оне им помажу да срећно расту, буду здрава, весела и радознала, казао је Васић и додао да су се времена доста променила, али да је потреба за топлином и заједништвом остала иста.
-Сви понекад размишљамо о томе да ли смо својој деци довољно читали, да ли смо имали времена за њих. Дубоко верујем да ће ове истините приче о другарству и несташлуцима, заголицати дечију машту и помоћи им да истовремено заволе природу и животиње, рекао је Васић.
Унуци као највећа инспирација
Аутор књиге „Кад смо били мали“ Бора Васић, рекао је да су га унучићи инспирисали да своје успомене стави на папир.
-Захваљујући Нини, Павлу и Душану, који су ме подстакли да се присетим времена када сам био њиховог узраста, ове приче остављам свима у аманет. У њима могу уживати и деца и родитељи, и васпитачи, и наставници. Сви они који воле да деле лепе тренутке, казао је Васић.
МАКАЧКЕ ИСТИНИТЕ ПРИЧЕ
Учесници промоције, публици су на интересантан начин приближили дух времена који је у књизи описан. Време у којем је машта била највећа вредност, а свако дете знало да направи играчку од прућа, камена или снега.
Према речима директорке Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Јелене Стојадиновић, књига описује време када су људи били ближи, деца имала мање, али су сви били срећни.
Поднаслов „Макачке истините приче“ најпре је збунио. Међутим, када је открила да је аутор рођен у селу Макце, све јој је постало јасно.
-Читајући приче вратила сам се у своје детињство. Иако нас дели тридесет година, игре, називи и обичаји из Бориног детињства, постојали су и у мом. Данас је то већ реткост, казала је Стојадиновић. Посебно је издвојила причу о псу Ћулету, која је подсетила на њеног првог љубимца, са истим именом.
КЊИГА КОЈА ЈЕ УЈЕДИНИЛА ГЕНЕРАЦИЈЕ
Рецензент и модератор промоције Слађан Мартиновић Буковски, истакао је да је ова књига посебна по томе што уједињује генерације.
-Два главна јунака су детињство и хумор. У књизи могу подједнако да уживају и они који тек уче прва слова, али и они који та слова једва виде. Док читамо, сви се враћамо у своје детињство и проживљавамо догодовштине које смо некада имали. Хвала Бори што нас је подсетио на те дивне дане, рекао је Буковски.
Илистратори у књизи били су ученици основношколског узраста. Њихови наивни и искрени цртежи употпуњују Васићеве приче и визуелно дочаравају свет детињства. Као знак захвалности и подршке, аутор је сваком од малих уметника поклонио примерак књиге.
Текст: И. Радоњић
Фото: В. Милић