2019-10-27T07:55:47+01:00 27. октобра, 2019. 07:55 |

ПРОМОЦИЈЕ: Животна прича у призми историје једног народа

У центру за културу Пожаревац, представљена је књига „Пут Максима са Зрмање“. Реч је о промоцији аутобиографског записа Максима Новаковића (1889-1974.) личког горштака, који је после дугог низа година одлучио да историјске и личне  догађаје кроз које је прошао од рођења до позних година стави на папир. Стицајем околности, рукопис је обухватио само догађаје до 1922.године јер је аутор у време писања својих сећања преминуо од последица саобраћајне несреће.  Ипак,  јавности су представљени сегменти из Новаковићевог живота кроз чију призму се прелама историја читавог народа: мобилизација од аустроугарске војске, пребег у српску војску, учешће у балканским, потом Првом светском рату,  заробљавање и голгота у бугарском логору…

Госте на промоцији поздравио је Славољуб Стојадиновић – Регрут, председник Градске организације  Удружења потомака ратника 1912 – 1920. Пожаревац, која је и издавач овог вредног дела, док су о књизи говорили доктор Мирољуб Манојловић, историчар као и књижевници Радомир Андрић и Милисав Миленковић. Сегменте записа говорио је пожаревачки глумац Драгиша Живадиновић а књижевно вече је употпуњено наступом ученика и професора Музичке школе „Стеван Мокрањац“.

Занимљиво је да спону између рукописа и издавача – Градске организације  Удружења потомака ратника 1912 – 1920. Пожаревац чинили професорка из Београда Невенка Тадић и њен син Борис који су били ангажовани на градњи споменика страдалим Србима у Араду. У једном од сусрета, председник пожаревачког Удружења сазнао је од професорке Тадић да се у породици Новаковићевих потомака налази занимљив рукопис који бележи ауторову животну причу која се преплиће кроз турбуленције на Балкану у време ратова са почетка двадесетог века. По конктакту са Александром, Новаковићевом унуком, текст долази до Удружења и ових дана је угледао светлост дана као књига „Пут Максима са Зрмање“. Промоцији су присуствовали и професорка Невенка Тадић као и Александра Новаковић ауторова унука.

В.Винкић