Фондација Миленин дом – Галерија Милене Павловић Barilli у Пожаревцу ове године обележава 60 година постојања. Такође, ова установа је 5. новембра прославила 113. годишњицу од рођења ове светски познате сликарке. Тим поводом, у просторијама Галерије је у петак, 4. новембра, организована промоција књиге под називом „Палим онај месец“, Смиљане Стојановић, дугогодишњег кустоса пожаревачке галерије и блиске пријатељице Данице Павловић, мајке Милене Павловић Barilli. Уређивач и приређивач је књижевница Лела Ликар.
Промоцији је просуствовао велики број поштовалаца Милениног дела, међу којима и помоћница градоначелника Пожаревца Марија Влајовић.
Kроз промоцију књиге чији је издавач Фондација Миленин дом – Галерија Милене Павловић Barilli присутне је водила Виолета Томић, виши кустос у овој установи. Према њеним речима књига „Палим онај месец“ је романсирана биографија која је деценијама чекала да угледа светлост дана. Ауторка Смиљана Стојановић, нажалост, није дочекала појављивање књиге из штампе.
МИЛЕНА – НЕПРЕСУШНА ИНСПИРАЦИЈА
О књизи је најпре говорила др Биљана Дојчиновић, професорка Филолошког факултета у Београду која се присутнима обратила путем скајпа и за коју је Милена, како је рекла, била и остала непресушна инспирација.
-Ова књига прво је најављена као роман, а затим као романсирана биографија и то је оно што би у ствари и био проблем уколико бисмо желели да је строго сврстамо у једну фиоку. Она заиста измиче жанровском одређивању. Почела сам да је читам као роман, вероватно због тога што почиње прошлошћу Миленином, периодом пре него што је уопште и дошла на овај свет, потом када је била активна и када је почела да размењује писма са значајним личностима као што је Иван Мештровић, а највише са својом мајком Даницом. Овај део књиге заиста се чита као роман, међутим касније се 
претвара у један низ докумената, што не значи да је због тога ова књига мање вредна. Напротив, све што је написано је и документовано, заиста се тако и догодило. Ова књига чита се као најузбудљивије штиво. То није само откриће одређених писама и прича о једној светској сликарки из наше средине, то је и прича о повезаности оних који желе да Милена Павловић Barilli остане међу нама на најлепши могући начин. Милена је била инспиративна, успешна сликарка светског ранга, међутим у њеном животу постоји нешто што је својеврстан крими заплет, а који се врти око њене тужне судбине у Америци. Она одлази тамо и никада се више не враћа. Њена мајка не може да сазна шта се заиста догодило, појављују се сумње које раздиру, све оно што долази касније о чему нам ауторка Смиљана Стојановић тако дивно преноси са једним дубоким саосећањем и пуно емоција, нагласила је др Дојчиновић.
ПИСМА И ФОТОГРАФИЈЕ У ПОСЕДУ ГАЛЕРИЈЕ
Промоцији романсиране биографије „Палим онај месец“ присуствовао је и син Смиљане Стојановић, Оливер Живковић. Осим што је помогао и пружио несебичну подршку штампању ове књиге, Живковић је Галерији поклонио документе и фотографије значајне за даље расветљавање Милениног живота и историјата ове установе.
-Ово је рукопис који је настао пре више од 40 година, а галеријска прича моје мајке завршена је пре 50. Захваљујући приређивачу код кога се нашао овај рукопис враћамо се у неку далеку прошлост. Претпостављам да је он у рукама Леле Ликар био десетинама година. Игром случаја и ја сам имао један примерак тог рукописа. Када сам контактиран, све ми је у прву руку деловало невероватно, међутим прошло је у најбољем реду. Књига је испред нас, претпостављам да ће поштоваоцима Милениног дела бити задовољство читати је. Иначе, у заоставштинама моје мајке пронашао сам неколико писама која су размењивале Даница и моја мајка док је Даница боравила у Италији. Та кореспонденција је сада у поседу Галерије. Пронашао сам и неколико разгледница које је Милена разменила са својом школском другарицом Ћућом Димитријевић, професорком Пожаревачке гимназије. Преминула је отприлике у исто време када и Даница, била је веома блиска са Миленом. Од ње се могло пуно сазнати о Милени, претпостављам да је била извор доста информација, казао је Живковић.
ПРИЈАТЕЉ ЗА СВА ВРЕМЕНА
Роман „Палим онај месец“ настајао је на мистериозан начин, са много тешкоћа, препрека и изазова. На крају је, ипак нашао пут до својих читалаца и донео нека нова сазнања и нове погледе на Миленин живот.
УПРАВНИЦА ФОНДАЦИЈЕ МИЛЕНИН ДОМ – ГАЛЕРИЈЕ МИЛЕНЕ ПАВЛОВИЋ BARILLI ЉИЉАНА ДАБИЋ:
Јубилеј током целе године
-Јубилеј, 60 година постојања Галерије обележавао се током целе године, између осталог и гостујућим изложбама у Kраљеву, Аранђеловцу, Зајечару, Параћину. Такође, овим поводом у Италијанском институту за културу у Београду, под покровитељством Министарства културе, организована је велика изложба под називом „Милена Павловић Barilli: Једна сликарка, 15 фотографа, 30 уметничких дела“. Овом догађају присуствовале су бројне високе званице, међу којима и амбасадор Италије, али и министарка културе Маја Гојковић. Сам датум отварања Галерије, 24. јун, обележен је промоцијом књиге „Ратни дневник Боже Павловића 1914 – 1916″, Милениног ујака и учесника у Првом светском рату. Том приликом присетили смо се славне српске историје, јунаштва наших и предака ове куће који су били на бранику отаџбине. На моје велико задовољство овде се подсећамо прошлих времена, времена која су изнедрила и нашу Милену. Промоцијом најновијег, осмог по реду издања Фондације, романа „Палим онај месец“, ауторке Смиљане Стојановић, наша Фондација, осим шездесетогодишњице постојања, обележава и 113 година од рођења наше светске сликарке, истакла је Љиљана Дабић, управница Фондације Миленин дом – Галерије Милене Павловић Barilli на промоцији књиге.
Смиљана Стојановић била је пријатељица Леле Ликар, уређивача и приређивача књиге. Спојио их је прво посао, а затим су, сазнавши да обе воле да пишу, почеле интензивно и да се друже.
-Смиљана Стојановић је својим треперивим сензибилитетом ухватила фреквенцију на којој је млада уметница вибрирала и за сва времена остала је њен обожаватељ, пријатељ, бранитељ, критичар, аналитичар. Некако сам Смиљану доживљавала као Миленину сестру, ону сестру коју никада није видела, никада није упознала, али за коју је била спремна да победи време и раздаљине, и временске пукотине, и друштвене стеге, све препреке само да би Милена имала тај свој слободан лет који је заиста заслужила. Смиљана Стојановић је међу првима, ако не и прва која је писала о Милени. Имала је тежак и незгодан задатак, јер је била на самом извору информација. Смиљана је имала довољно храбрости да каже неке ствари и мушки се борила да изгура све то у том времену и што је најзанимљивије проналазила је начине како да их пласира. Публикације које је писала испрва, па чланци, нешто је што је створило темељ за сва будућа истраживања. Иначе, Милена је говорила шест светских језика, на три је писала своју поезију. У књизи постоји одељак са поезијом. Желела сам да рукопис оставим што више аутентичнијим, онако како је Смиљана Стојановић то написала, рекла је Ликар.
Иако је пре месец дана било договорено да на промоцији књиге учествује и италијанска књижевница Adele Mazzola, нажалост због здравствених проблема она није била у могућности да дође, али је зато послала писмо у коме је укратко описала дружење са ауторком Смиљаном Стојановић.
У музичком делу програма на промоцији, наступила је виолинисткиња Теодора Димитријевић.