У знак подршке Дијани Хрки, која испред Народне скупштине у Београду осми дан штрајкује глађу, у Пожаревцу је у суботу, 8. новембра одржан протест „Док не буде правда!”.
Позив грађанима да присуствују овом скупу упутили су студенти Пожаревца, Грађански збор и ученици Пожаревачке гимназије.
Окупљање учесника протеста почело је у Градском парку, да би се колона грађана потом упутила ка Основном суду, испред кога су одржани говори.
Једна од учесница скупа истакла је да је у борби која траје више од годину дана, било насиља, малтретирања, хапшења, прогона. Једно име, истакла је, постало је симбол свих тих неправди – Миломир Јаћимовић.
– Човек који је возио студент и народ Србије на протесте, без икакве надокнаде. Човек који је возио студенте шетаче све до Ахена, како би наставили пут до Брисела. У знак подршке борби за правду, чекао их је сатима и плакао од емоција када их је испраћао, јер је знао да то није обична шетња, већ корак ка слободи. Зато данас кажемо да се не може ућуткати тишина. Не може се ућуткати солидарност и не може се ућуткати људскост, рекла је учесница протеста.
Испред Основног суда, упућена је и порука надлежним инситуцијама.
– У име студената, грађана, новинара, у име Јаћимовића, Штимца и свих који траже истину и правду, позивамо институције да се врате народу. Да штите, а не да застрашују. Да се уједине са народом и да не шире неправду. Да закон важи за све. Ово није борба против полиције, ово је позив на савез. Иза сваке униформе стоји људско биће, а ми верујемо да у сваком човеку постоји глас који зна шта је исправно, казао је један од учесника протеста.
Kолона грађана потом се упутила ка Вишем суду. Испред ове институције прочитан је говор професорке Грађевинског факултета Универзитета у Београду др Сање Фриц, одржан на комеморативном скупу у Новом Саду, 1. новембра.
– Након прегледа 20.000 докумената и 600.000 страна, са великом сигурношћу могу вам потврдити шта се тога дана није десило. Надстрешница није пала као последица тероризма или саботаже. Уколико причамо о грађевинском аспекту, надстрешница је пала због губитка своје носивости, прочитано је поред осталог из говора др Фриц.
Са овог места, колона грађана наставила је да сета до Железничке станице, испред које је једна студенткиња одржала говор подршке Дијани Хрки.
-Надстрешница је пала, али се и даље осећамо као да смо испод ње и да нам прети да ће сваког трена да се обруши на читав народ. Сада, дрхтавим, измореним рукама, ту надстрешницу држи Дијана. Она не захтева ништа више од правде и одговорности, да одговорни за пад надстрешнице буду кажњени, а да студенти који су неправдено приведени, буду пуштени. Захтева и расписивање избора, пошто је јасно да ова власт неће испунити захтеве. Дијана не тражи ништа, што није примарно, што није од егзистенцијалног значаја, од значаја за све. Она то ради, како нијенда мајка не би морала да проживи њену судбину, истакла је студенткиња.
Након говора, одржано је 17 минута тишине. Одата је почаст страдалима у Новом Саду и преминулом студенту Филолошког факултета. Уз звуке песме “Цвета трешња”, на самом улазу у Железничку станицу, положене су беле руже.
Kолона грађана је потом, кретајући се улицама Kнез Милошев венац и Kосовском, кроз Трг Радомира Вујовића и Моше Пијаде, стигла до полазне тачке, пожаревачког Градског парка, у коме је протест и завршен.
М. П.