У Археолошком парку „Виминацијум“, крај Костолца, у организацији Туристичке организације Града Пожаревца и „TEMMS consulting“, а уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије, одржана је прва Туристичка конференција Браничева.
Циљ овог скупа је да се туристичкој привреди Браничева помогне у промоцији дестинација, креирању туристичких производа, размени знања и искуства, али и да приближи најновије трендове у превазилажењу глобалне кризе којом је туризам погођен у време пандемије ковида 19. Туристичке организације и агенције морају се припремити на то како да одговоре предстојећим изазовима имајући у виду нове трендове. Који видови туризма су флексибилни, како тренутну ситуацију пребродити, како из свега овога изаћи јачи, само су нека од питања о којима се рауговарало у Виминацијуму.
На скупу коме је присуствовао велики број туристичких радника могло се чути да је неопходан креативан приступ развоју нових оригиналних предузетничких идеја на пољу развоја рецептивног туризма Браничева.
Идеја организатора је да овај стручни скуп постане традиционалан, да се одржава сваке године у исто време, обзиром на то да је јесењи период погодан за најаву наредне туристичке сезоне.
ВИМИНАЦИЈУМ КАО ПРИМЕР
Учесници конференције из Србије и целог света представили су делегатима примере добре праксе, у циљу презентације успешних дестинација и туристичких производа Србије, уз излагања представника рецептивних агенција са вишегодишњим искуством у довођењу страних туриста.
Додатни акценат Туристичке конференције био је на економској валоризацији туристичких атракција дестинације Браничево, затим на економској исплативости улагања у развој појединачних туристичких производа, као и на подацима о томе како су неке дестинације Србије значајно развиле групне и индивидуалне посете домаћих и страних туриста.
Конференција је била посвећена и успешним туристичким дестинацијама из окружења, који Браничеву могу послужити за пример, уз чије искуство се могу креирати слични канали промоције дестинације и атрактивни аутентични туристички програми.
Јелена Анђелковић Грашар из београдског Археолошког института, један од предавача на овогодишњем скупу, говорила је управо о феномену Виминацијума, о томе како је од једне пољане на којој су обављана заштитна археолошка истраживања фокусирана на ископавање гробова, постао самоодржив пројекат који данас запошљава више од 20 људи.
-Примарно и значајно за Виминацијум јесте да је отварањем археологије за јавност и указивањем на значај културне баштине, повучена линија заштите и на тај начин и град и војни логор заштићени од даљих напредовања копа, обзиром на то да су највеће наслаге угља биле управо испод града и логора. Када смо указали на значај археологије и онога што овде постоји, аутоматски је и заштита добила своју сврху, рекла је Анђелковић Грашар и додала:
-Виминацијум је деценијама уназад кубурио са пљачкашима, био на мети дивљих археолога… Таман кад смо се понадали да је томе дошао крај скорашњи догађај нас је демантовао. Локална и општа јавност је упозната са значајем једног оваквог локалитета, а оно што желимо да поручимо са овог места је да нико није безбедан. Због тога су наш циљ и идеја да стално ширимо поруку о томе да заједно морамо радити на заштити наше културне баштине, поручила је Анђелковић Грашар.
Акценат на малим произвођачима
Марија Влајовић, помоћница градоначелника Пожаревца истиче да је први и основни мотив организације Туристичке конференције побољшање услова у области туризма и упознавање са туристичким потенцијалима Браничевског округа. Према њеним речима, важно је изнаћи решења за превазилажење бројних проблема које је изазвала епидемија корона вируса.
-У оквиру 1. Туристичке конференције јавности су се представили предавачи како из Србије, тако и из иностранства, који су делегатима пренели своја искуства, бројне примере добре праксе у привредној грани из области туризма, али и навели потезе предузете у циљу превазилажења тренутне ситуације. Презентовани су и туристички потенцијали Браничевског округа, као и сви други елеменати ове области са којима се овај крај може представити не само Србији, већ и Европи и свету. Посебан акценат је на малим произвођачима, односно микроелементима туризма, у првом реду на произвођачима меда, вина и ракије, на свима онима који могу бити добар микропотенцијал који ће касније представљати Пожаревац и Браничевски округ на вишем нивоу, нагласила је Влајовић.
РЕГИОНАЛНА ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА
Мирослав Рађен, директор Туристичке организације регије Западна Србија, такође је био један од предавача овогодишње Туристичке конференције Браничева. Он је нагласио да је постојање регионалних туристичких организација такође пример добре праксе. Он је колегама представио умрежавање у туризму различитих актера јавног и приватног сектора.
– У туризму је неминовно удруживање, наступ на туристичком тржишту више дестинација је у сваком случају предност када су у питању унапређење туристичке инфраструктуре, израда пројеката и маркетиншко промотивне активности, рекао је Рађен уз жељу да и источна Србија добије регионалну туристичку организацију.
Учесницима овогодишњег скупа који су пренели своја досадапња искуства и знања били су још и др Роб Дејвидсон (MICE Knowledge London) који је одржао предавање на тему “Incentive” – најуноснији туристички производ / индустрија догађаја након пандемије, затим Јасмина Ракочевић, туристички новинар РТС која је говорила о снази медија у пласману дестинације. Ту су и представници туристичких агенција Драгица Новаковић, директорка „Travel target“ која је причала о значају портала у промоцији дестинација и догађаја, Александар Сеничић, представник „YUTA“ који је делегате упознао са положајем туристичких агенција након пандемије. О томе како продати производ страном туристи говорио је Дарко Гавриловић из „Tours from Belgrade“, о снази видео промоције дестинације, Thago Ferreira, Bem vindo a Servia, MTS Bal-kan Trip TV, затим на тему „Hiking и активан одмор, најотпорнији туристички производ након пандемије“ предавање је одржао Давор Гаврановић, генерални менаџер „Србија за младе“, док је о иновацијама и туризму своја знања и искуства пренео Дарко Ђуровић, директор Иновационог центра Златибора.
М. П.