2020-02-16T10:03:10+01:00 16. фебруара, 2020. 10:02 |

Први фрулаш који је основао оркестар ( II део)

Пошто је овладао свим тајнама свирања на фрули, осим изузетне технике и изражајне музикалности, Тихомир Пауновић је компоновао и снимао лепа влашка и српска народна кола и влашке песме, истовремено свирајући као инструментална пратња на плочама најпопуларнијих певача тога доба.

Када је Будимир  Буца Јовановић основао оркестар, Тихомира је позвао да од почетка свира у његовом оркестру. Скоро пуних осам година свирао је на плочама свим певачима којима је Буца компоновао песме.


               О томе како је Тихомир Пауновић основао свој оркестар и тако постао први фрулаш са својим ансамблом, испричао нам је сликовито, као да је јуче било:

     – За тај корак је некако најзаслужнији био баш Буца Јовановић. Снимали смо у Радио Нишу песме за плочу Гвоздена Радичевића „Полети, голубе мој“. За кратко време ова Гвозденова плоча је продата у преко две стотине хиљада примерака. Када смо отишли у банку да подигнемо хонорар, ја сам од тантијема добио пристојну суму, а Буци Јовановићу је, као композитору, аранжеру и шефу оркестра исплаћен хонорар од тадашњих дванаест милиона динара! Ми толики новац никада нисмо видели нити смо могли да понесемо, па  смо отишли у оближњу радњу и купили пет кофера да би  смо спаковали новац. Те ноћи сам код Буце преспавао и како сам ја већ имао компоноване песме, упитао сам Буцу да ли могу да их сниме његови певачи? Одречно ми је рекао да не може и да могу слободно да формирам свој оркестар. И пре тога многи су ме убеђивали, али изгледа да је недостајало баш то мало да се одлучим. Некако се баш у то време растурио оркестар Витомира Животића и Драгослава Јанковића Ћивре тако да сам имао прилику да преузмем хармоникаше Драгослава Живановића Трошу и Вељу Стојановића. Позвао сам Брану из Смедерева и гитаристу Новицу Урошевића из Дрмна. Било је још добрих музичара и тако је настао оркестар Тихомира Пауновића. Прве песме смо снимили за плочу Слободана Лекића, а онда за Изворинку Милошевић, Гордану Стојичевић, Живкицу Милетић, Станишу Пауновића, Славицу Микшић…

Браничевци

        Пошто Царевац у оркестру није имао фрулаша, сетио се  талентованог солисте Радио Београда Тихомира Пауновића и позвао га је на турнеју по Македонији.

                  -Прве концерте смо имали у у Струмици. Са његовим оркестром сам увежбавао нека позната народна кола и једно моје коло које сам компоновао уз пут. Када је то ново коло чуо Царевац, одушевио се  и упитао како се коло зове. Нема име, рекао сам кратко, а он ме је погледао и прозборио:

– Нека се зове Браничевско, то  је наш завичај. Много ме је волео и често звао да свирам са њим, а ја сам носио његову виолину, јер је моја фрула мала и стане у џеп. 

ИКОНА  НАРОДНЕ МУЗИКЕ

      И даље је Тихомир осим влашких народних песама, компоновао и снимао лепа влашка и српска народна кола. Са својим оркестром је снимио је преко 60 народних кола и сва су забележена као трајни снимци у Радио Београду и чувају се у фонотеци као национално благо. Као солиста Радио Београда учествовао је на многим фестивалима у земљи и иностранству са оркестрима Ђорђа Караклајића, Властимира Павловића Царевца и секстетом Душана Радетића. Током дуготрајне и успешне каријере добио је много награда, не само на фестивалима, већ и друга бројна признања. У оквиру циклуса Музичка традиција, легендарном Тихомиру Пауновићу, вишегодишњем уреднику ПГП РТС, његова матична кућа је 2010. године, организовала незаборавни концерт, поводом педесет година плодног стваралаштва, под називом „Портрет једног свирача“. На овом концерту су се окупили скоро сви Тихомирови певачи, којима је, не само песмама, помогао да постану цењени извођачи народне музике. Овај концерт је топло прихваћен од публике, а Радио телевизија Србије га је више пута репризно емитовала.

       Једно од најдражих признања му је додељено недавно, после скоро пуних шездесет година успешног стваралачког рада. У септембру прошле 2019. године, на јубиларној тридесетој манифестацији „Чаша воде са извора“, која је одржана у Јагодини, добио је признање „Икона свог заната“. Хиљаде гледалаца окупљених  на фудбалском стадиону ФК Јагодина поздравили су га громогласним аплаузом и тако исказали велико поштовање  легендарном задужбинару народне музике Тихомиру Пауновићу.

       На питање шта треба чинити да се од заборава сачува српска музичка вредност и идентитет народне музике одговорио је:

      -Иако је данашње стваралаштво сиромашно, за праве вредности не треба бринути. Свако помодарство дође па прође. Сада се ствара веома мало квалитетних композиција. Некада је све имало смисла, свирало се и певало много лепше, а сада се утркују ко ће брже и све је изгубило душу. Јасно ми је да је време донело нови начин свирке, али треба помирити лепоту и виртуозност, а то није лако.

       Осим генетике и хомољског ваздуха, други рецепт за дуговечност нема ни после седам деценија бивствовања на естради, али нам је обећао:

      -Са фрулом ћу пешке да уђем у стоту годину. Ако Бог да, до сто пет, па опет!

       Тихомирова деца кћи Соја и син Мирко нису изабрали да им музика буде животно опредељење, иако се син Мирко окушао на естради и више пута показао да поседује изузетне вокалне могућности. Мирко није остварио значајнију музичку каријеру, али зато јесте Тихомиров унук Зоран Пауновић, који је професионални хармоникаш и веома цењен композитор народне музике. У Петровцу на Млави има школу хармонике и савремени тонски студио. Недавно је Тихомир Пауновић са унуком Зораном имао мини концерт који је изазвао пуно топлих емоција.