У Основној школи у Ореовици, у организацији Центра за културу “Војислав Илић Млађи” Жабари и под покровитељством Општине Жабари, 10. фебруара одржан је први Књижевни сусрет поводом доделе књижевне награде „Завичајно звоно професора Вучковића”.
Овај књижевни конкурс је посвећен недавно преминулом професору српског језика и књижевности Драгославу Вучковићу, угледном педагогу, просветном раднику и значајном подухватнику у култури браничевског округа, посебно у родној Ореовици.
У ЧАСТ ПРОФЕСОРА ВУЧКОВИЋА
Директорка Центра за културу Јелена Стојадиновић је истакла да је професор Вучковић својим неуморним радом и стваралачким залагањем допринео, између осталог утемељењу песничке светковине, којом је оживљено сећање на Војислава Илића Млађег, једног од угледних српских песника, рођеног такође у Ореовици. Уз то, професор Драгослав Вучковић је припремио и објавио обимну и садржајно веома богату монографију о настанку и животу у Ореовици, указујући на прегалаштво пољопривредника и просветних радника у развоју школства у овом крају.
-Драгослав Вучковић је рођен овде у Ореовици 1939. године, где је завршио четири разреда основне школе и зато смо одлучили да први Књижевни сусрет организујемо у његовој првој школи, у његовој родној Ореовици. Хвала свима на уложеном труду и несебичном залагању да се оживи на стваралачки начин једна изузетна личност као што је несумњиво Драгослав Вучковић, а самим тим и Ореовица на културној мапи Србије, казала је Стојадиновић.
МЕЂУНАРОДНИ КАРАКТЕР СУСРЕТА
Према речима селектора, књижевника Радомира Андрића идејно полазиште овог књижевног конкурса здушно је прихваћено и реализовано веома успешно што доказује велики одзив аутора из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, који су својим стиховима и приповедањем открили благодарну изворност српског језика и књижевних настојања у складу са савременим интенцијама и модерним исказима.
-Читајући 65 песама и 42 приче, приспелих на конкурсу, могли смо устврдити да је идеја имала снажан подстицај, стваралачки образложен превасходно у захвалном и разноликом сећању људи на прве слике у детињству, младалачке љубави, некадашњи живот сељака са свим тегобним садржајима, одласцима у свет и напуштањем родних домова и прага родитељског… У стиховима и причама осећа се нешто неизрециво, колико и магнетно – надасве чежња за минулим временима и предачким коренима. Утолико су искази носили увећане емотивне садржаје, некад благодате и неретко сетне у суочавању са стварним животом. Са аспекта социолошког сагледавања налазили су теме о болном свикавању на изазове живота урбаног у односу на сеоске обичаје и традиционалне везе, некад нагло покидане, а некад неспојиве са значењима исконског живљења. Основне тематске задатости из завичајних простора, посебно у лирском проницању до сржи нечег одувек ослоњеног на поетичке токове, песнички језик је заодевао имагинативним сјајем и метафорама још непотрошеним у свакидашњици лирских јунака било да су у селу или по варошицама, не само у Србији већ и у другим местима где се ововремени људи боре да сачувају свој национални идентитет – првенствено матерњи српски језик, ћирилично писмо и особености завичајне. У поезији и причама је наглашавана потреба враћања незаборавном завичају, и уопште лепоти природе упркос разним еколошким загађењима и међуљудским отуђењима, закључио је Радомир Андрић.
Овом приликом за изузетан допринос у развоју и афирмацији културног стваралаштва на територији општине Жабари постхумно је додељена Плакета Драгославу Вучковићу. Признање је директорка Центра за културу Јелена Стојадиновић уручила супрузи преминулог професора, Злати Вучковић.
КЊИЖЕВНА НАГРАДА ЈОВАНОВИЋЕВОЈ И АРСЕНИЈЕВИЋУ
За најбољу необјављену завичајну песму књижевна награда додељена је Славици Јовановић из Пожаревца, за песму „Још један град“, а за краћу причу Александру М. Арсенијевићу из Београда, за причу „Повратак с оцем“.
Поред награђених, у Зборнику који ће се штампати сваке треће године наћиће се и по десет одабраних песама и прича и то: „Хвала за родну кућу“ Раше Перића, „Повратак у завичај“ Голуба Јашовића, „У завичај мој“ Миланке Голубовић, „Овде“ Слободана Алексића, „Коло“ Драгише Живадиновића, „Завичајне слике“ Душана Мијајловића Адског, „Завичај“ Верице Раденковић Митровић, „Берба“ Мирјане Трнавац, „Похвала светињи завичаја“ Александра М. Арсенијевића, „Душа памти“ Станоја Ивановића (песме), „Морава и даље тече“ Слободанке Давидовић Вучковић, „Орах иза куће“ Драгише Марковића, „Мирис завичаја“ Гордане Стојановић, „Пријеворски земљопис дечачким очима“ Слободана Гавриловића, „Зов родног краја“ Јоване Глиџић, „Завичајно звоно“ Злате Ђукић, „Дедина школарка“ Љубице Стојановић, „Испод Милановог ораха“ Мирка Симова, „Цртице, записи и приче из мог завичаја“ Снежане Раковић и „Карактер“ Стамена Миловановића (приче). Селектор је предложио да се у избор уврсте и приче „Постаћија“ Голуба Јашовића, „Повратак“ Јелене Кулунџије, „Мустре“ Томислава Ђокића и „Остало је само магловито осећање“ Бранислава Доцина.
У културно – уметничком делу програма наступили су професори Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Марта Благојевић и Илија Рајковић и солисткиња на хармоници Милена Минић из Ореовице. Свечаности су присуствовали чланови породице професора Вучковића, супруга Злата, син Саша, унук Дамјан и брат Првослав, помоћници председника Општине Жабари Предраг Стајић и Предраг Тасић, књижевници, учитељи, наставници…
Текст: Дарко Динић
Фото: Владан Милић