2020-11-13T10:46:29+01:00 13. новембра, 2020. 10:46 |

Психофизичка припрема трудница за порођај (2. део)

Трудноћа је нови живот, а родитељство један од најважнијих корака у животу, истичу више медицинске сестре Славица Здравковић, Сања Николић и Славица Николић (НА СЛИЦИ) , које раде са трудницама на њиховој психофизичкој припреми за порођај при Школи родитељства Дома здравља Пожаревац, под координицијом др Весне Лакић, спец. гинекологије и акушерства. 


Наглашавају да се у телу жене развија плод који покреће многе промене, потенцијале и емоције будуће мајке, као и да је битно да и мушкарац буде упознат са емоционалним и физичким променама партнерке, како се не би осетио искљученим и занемареним. 

ЕМИЦИОНАЛНЕ И ФИЗИЧКЕ ПРОМЕНЕ

– Женско тело и психа доживљавају бројне промене, припремајући се зa деветомесечно заједништво плода и мајке које пружа најидеалније услове за развој живота једне или више беба. Код трудница се развија свест и о порођају који често повлачи низ непознаница, стрепњу, некад чак и страх. Труднице најчешће дефинишу овај осећај као страх од непознатог, кажу наше саговорнице, и настављају:

– Баш та реченица покренула је стручњаке у раним годинама 20-ог века да формирају адекватни програм припреме труднице за порођај. Од  тог периода, до данас, програм се непрестано унапређује и усавршава. За порођај се припремају и тело и психа труднице. Савремено вођење порођаја од стране акушера употпуњено је и применом епидуралне анестезије која обезбољава контракције. Велики број трудница се опредељује за тај начин порођаја, док се други део трудница ипак одлучује за порођај без анестезије. Епидурал обезбољује, али не искључује активно учешће у порођају. Обе групе трудница требало би да уђу у порођајну салу спремне, растерећене и смирене.

– Психофизичка  припрема  је оспособљавање труднице за успешан и безбедан порођај. Физичку кондицију трудница би требало да стекне и одржи. Вежбе су нарочито усмерене на трбушне, међуребарне и мишиће карличног дна. Кондиционе вежбе се синхронизују са вежбама дисања које истовремено опуштају, побољшавају плућни капацитет и омогућују добру оксигенацију плода. У току програма уче се посебни типови   дисања које би требало применити у зависности од фазе порођаја. Трудница научи да препозна почетак контракције и да њен даљи ток и раст прати адекватним начином  дисања.

Осим  кондиционих и вежби дисања, трудница се уводи у све ситуације у којима  ће се наћи у току свог порођаја, почев од уласка у породилиште, преко контракција, па све до момента рађања бебе. Акценат је на вежбама напињања, које су круна успешно припремљене труднице. Вежбама релаксације постиже се максимална искоришћеност  кисеоника који је у порођају неопходан трудници, материчном мишићу и плоду. Тако припремљена трудница долази на порођај без страха и са радошћу очекује диван догађај у коме учествује активно, не само као трудница у порођајној сали, већ и као сарадник својој бабици и акушеру.

КАКО НА ВЕЖБЕ

Са вежбама се може почети од 24-те недеље трудноће. Потребно је да гинеколог напише одобрење за вежбање. Потом се до 34-те недеље вежба два пута недељно, јер умерена физичка активност од 30 до 45 минута даје најбољи ефекат ако се спроводи редовно. 

– Најбоље је да то буде у преподневним часовима, након устајања, два сата после  доручка или поподне око 17 сати, када је организам најспремнији за физички напор. Не препоручује се вежбање касно увече, јер би то могло пореметити ритам спавања. Када се наврши 36-та недеља трудноће, почиње се са вежбама напињања, наводе више медицинске сестре Славица Здравковић, Сања Николић и Славица Николић. 

Како би вежбање било угодно, неопходно је испоштовати нека правила: јести сат и по до два пре вежбања, свакако не вежбати на празан желудац, потом, увек имати поред себе воду, пре вежбања испрезнити бешику, вежбати у памучној, комотној одећи која ни мало не стеже и вежбати у адекватној просторији, чистој и осветљеној.

А. М. 

Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.

Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.