Текст је на српском, а видео на ромском језику / Tekst je na srpskom, a video na romskom jeziku
Радојка Морина, једна је од малобројних Ромкиња која је, упркос раној удаји, саградила живот успешне жене и мајке.
Она је здравствена медијаторка, председница првог костолачког женског ромског удружења „Руж“ и дугогодишња сарадница „Ромске женске мреже Србије“. Такође, Радојка је супруга и мајка троје деце.
– Рано сам се удала, са 16 година. Била сам прва година Медицинске школе. За моје родитеље, то је била катастрофа. Васпитавали су ме и залагали се за то да се школујем. Међутим, десила се љубав. Удаја је била моја одлука, прича Радојка и наставља:
– Хвала Богу, наишла сам на добру породицу, доброг супруга. Пружали су ми подршку у мојим жељама и труду да радим на себи, да се запослим, едукујем. Међутим, многе Ромкиње немају такво окружење.
Радојка је радно ангажована последњих двадесетак година. Када је почела, већ је била мајка троје деце.
Најпре је радила као геронтодомаћица. Убрзо јој се указала прилика за посао здравствене медијаторке, којим се и данас бави.
У том тренутку, посебно је била значајна подршка породице, супруга и његових родитеља, с обзиром на то да су пред Радојком биле бројне обуке, едукације, семинари.
– Тражила се Ромкиња са основном школом, да је мајка и да зна ромски језик. Ја сам испуњавала све услове и тако почела да радим као здравствена медијаторка. Све време трају и разне едукације, како би се пратиле све релевантне промене. То је теренски рад, обилазе се породице, са њима делимо проблеме, мотивишемо родитеље да уписују децу у школу, пружамо подршку трудницама… Никада нисам зажалила због тог избора.
ПРВО ЖЕНСКО РОМСКО УДРУЖЕЊЕ
Нова искуства отворила су нове путеве.
– Сматрала сам да би и у Костолцу требало да имамо женско ромско удружење, тако да је настао “Руж”, прво удружење те врсте у нашем граду, каже Радојка Морина и наставља:
– У почетку мог рада, стање је било врло лоше. Буквално је у свакој породици било раних бракова. Тако младе, убрзо рађају, а да не знају ни када ићи код лекара, код ког лекара, стиде се.., тако да са њима иду свекрве и мајке. Ране, учестале трудноће и неодласци код лекара лоше утичу на њихово здравље. Уз то, као јако младе супруге и мајке, остају ускраћене за образовање, чак и социјализацију.
– Све то ме је и навело да оснујем Удружење путем којег бисмо радили директно са Ромкињама, девојчицама, мајкама, породицама, с циљем њихове едукације.
– Пре око пет година, учествовали смо у истраживању о раним браковима. Радили смо кроз упитнике. Укључено је било око 200 породица. Дошли смо до резултата да је Костолац други у Србији по малолетничким браковима. Јасно је било да је проблем и даље јако велики.
– Почели смо са интензивнијим радионицама које укључују децу и родитеље. У континуитету радимо три месеца, по четири радионице месечно са децом и по четири дебате са родитељима. Годишње је то 16 радионица.
– На радионицама се кроз разговор и својеврсне “игрице” формира слика о томе шта значи рано родитељство. Поделимо их у групе тако да једни имају за задатак да заговарају ране бракове, а други износе противаргументе, тако да деца кроз те приче сама дођу до закључка шта је боље.
– Мајке које су као малолетне ушле у брак питали смо да ли би волеле да и ћерке тако прођу. Све су одговориле да желе да се девојчице школују, а потом одлучују о удаји.
– Промене се дешавају. Родитељи мењају став о раним браковима и значају образовања. У томе је важна медијација и показивање добрих примера. Када виде да се нека девојчица школује, онда за тим примером полази и њена другарица. Као и када девојчице иду у школу и друже се и са неромском децом, дешава се значајан вршњачки утицај.
– Свакако, настављамо да радимо до коначног циља. У томе је значајно заједничко деловање невладиних организација, школа, медијатора.., као и надлежних институција и установа. Добро сарађујемо са Центром за социјални рад, Домом здравља, Националним ромским саветом, Ромском женском мрежом, као Градом Пожаревцем и Градском општином Костолац, које су препознале значај нашег ангажовања, наводи Радојка Морина и поручује младим Ромкињама и њиховим породицама:
– Будите своји, не гледајте околину. Није важно шта ће други да кажу, важно је како се моје дете осећа, шта је добро за моје дете. Не одустајте, борите се и радите на себи.
Текст и видео: А. М.
Фото: А. М. и Удружење „Руж“ Костолац
