2020-07-26T19:14:04+02:00 26. јула, 2020. 19:14 |

РАДОМИР РАЈА МИРЧИЋ: Инжењер у водама глуме

Телевизијским гледаоцима из нашег града који су пратили серију „Црвени месец“, није промакао лик који је у једној од епизода одиграо легендарног војводу Радомора Путника, команданта српске војске у I Светском рату. Наиме, свако ко је помислио да је у питању Радомир Раја Мирчић магистар електроинжењерства, предавач на Вишој техничкој школи и дугогодишњи глумац пожаревачке аматерске сцене – био је у праву. Наш саговорник је за четири деценије проведене у Пожаревцу оставио траг у три поменуте области, но, чини се да га суграђани највише памте по ролама у више од педесет представа Аматерског позоришта.

Раја Мирчић се са супругом у Пожаревац доселио далеке 1979. године по стеченој дипломи Електротехничког факултета, а пресудна чињеница односи се на рад завршне фазе монтаже, испитивања и пуштања у рад Термоелектране „ТЕ-КО 3“ у Костолцу.

-Моје прве дане у Пожаревцу везујем за пријатељство и дружење са Миланом Смиљанићем Смиљком. Од њега сам сазнао много тога о граду под Чачалицом и околини, појединим људима и наравима, даљој и ближој историји, познатим лчностима, и – посебно о спорту и две његове велике љубави: кошарци и Верици, будућој супрузи, сећа се Мирчић, који пословно убрзо бива ангажован и као руководилац електрослужбе у градњи Шећеране.

Како је објекат представљао један од најсложенијих фабрика хемијско-прехрамбене индустрије, истовремено је био одличан за праксу студентима Више техничке школе. Наиме, од 1984. године Мирчић је као сарадник у настави ове образовне иституције све до 2016. водио стручну праксу, а по магистратури предаје низ предмета. Релаксацију од професионалних обавеза налази у драмском аматеризму, које у време његовог доласка у Пожаревац доживљава својеврсну експанзију.

   Мирчић на снимању ТВ       серије „Црвени месец“

– Када сам се током сезоне 1980/81 прикључио позоришту, Дом културе са Савезом аматера организује вишемесечни семинар за редитеље аматере Подунавског региона. Врхунска предавања држала су велика имена театра попут Мирослава Беловића, Слободана Стојановића, доктора Рашка Јовановића, Николе Веселиновића, Вите Стефановића, Душка Станића, Варткеса Баронијана, Милисава Миленковић, Миодрага Маге Милановића… Но, семинар сам са успехом завршио, али глума ме је више занимала, те прву улогу добијам у комаду „Главаш“ који поставља Мага Милановић, пребира по ходницима сопствених сећања Рајо Мирчић додајући да је премијера одржана на тада новој сцени Дома омладине, а прва званична проба дијалог између њега и Паје Томића.

Уз пословно ангажовање наш саговорник редовно налази времена за своју пасију, те се нижу роле у „Сабирном центру“, „Вукадину“, „Ожалошћеној породици“, „Боју на Пожаревцу“, „Светом Георгију“, „Путујућем позоришту Шопаловић“, „Хладном тушу“, „Преображају“, „Самоубици“, „HI-FI“…

– То су биле представе које смо радили са много ентузијазма и љубави у чему смо као глумци, огромну подршку имали од редитеља Јолета Рајковића, Маге, Оливера Викторовића, Веље Митровића, Шиље Тодоровића, Ниџе Јефтића, Вите Стефановића, Бранка Лазића, Спасоја Ж.Миловановића, Весне Станковић, Данде Стојановић, Јовице Тошковића. Они су познавали душе нас који смо носили представе, поседовали немерљиво стрпљење и стекли наше огромно поверење, вели Радомир Мирчић.

Љубав ка сцени и рефлекторима наш саговорник развијао је још као гимназијалац у Беранама, а све се наставља током студија у Подгорици, када се кроз свет глуме на даскама које живот значе окушава раме уз раме са тада непознатим Жарком Лаушевићем и Мимом Караџићем. Но, иако су они данас врхунске глумачке звезде, Раји су заувек урезана имена и ликови са пожаревачке аматерске сцене и иза ње:

– Паја, Јоле, Маћа, Миле, Толе, Гавра, Радиша, Весна, Јасмина, Данда, Семи, Пиље, Бојан… много је имена, те се дубоко извињавам што нисам сваког поменуо. Но, они са којима сам радио макар и најмању улогу, били задужени за светло, звук, костиме,  увек ће бити дубоко у мом срцу и сећању, каже наш саговорник.

   Мирчић са колегама пожаревачког позоришта „Миливоје Живановић на проби „Ујка Вање“

Бавећи се позориштем, Мирчић је траг оставио и у Ковину у коме је својевремено активирао рад аматерског позоришта и са Магом Милановићем на сцену поставио Хубачев комад „Ближи небу“, чија се радња стицајем околности везује за истоветну медицинске институције коју има овај град у Јужном Банату. Истини за вољу, по премијери и чак 11 реприза, Ковинци су у потпуности променили став о овој здравстевној установи.

– У посебном сећању ми је и „Бамбула фест“ који је у јеку хиперинфлације, током лета имао више од 60 програма на неколико различитих места у Пожаревцу, а посебно на месту тадашњег кафеа „Круг“ где је 1958. године Жорж Скригин снимао кадрове филма „Госпођа министарка“, прича Мирчић.

При крају разговора са Мирчићем који већ три године пензионерске дане проводи у Београду, враћамо се на кратку и ефектну улогу у ТВ серији „Црвени месец“.

– За мене је била велика част да одиграм војводу Путника. Но, како сам сазнао, у новој серији „Југословенка“ продуценти кажу да ће и у њој бити места за војводу Радомира Путника у мојој креацији, те са нестрпљењем очекујем позив. Пензионерске дане организовао сам на најбољи начин али би ми пријало да не запоставим рад у струци и вратим се предавањима студентима Високе техничке школе „ВИСЕР“ Београд и ВТШСС Пожаревац. Наиме, у контакту са њима осећам блискост истоветну оној коју оствајујем са сцене према публици, закључује Радомир Мирчић.

Влада Винкић