На 21. километру узводно од Великог Градишта, на брду изнад самог Дунава налази се тврђава Рам. У дванаестом веку била је то важна стратегијска позиција око које су се бориле Угарска и Византија.
У садашњем облику тврђава је опстала из времена турског султана Бајазита Другог. Кажу да је, борећи се на овим просторима, застао да се одмори на узвишењу одакле се пружао леп поглед на све четири стране. Седећи тако на свом „ихраму“ (ћилиму) он је заспао, да би се нешто касније пробудио окрепљен и препорођен. Тада је наредио да му се на овом месту сагради тврђава. Било је то моћно, артиљеријско утврђење око кога су се ломила копља многих царстава. Уз тврђаву, чија је реконструкција почела, налазе се и остаци хамама и добро очуван караван сарај.
Два километара ниже од града налази се римско археолошко налазиште Ледерата које открива трагове боравка Келта, Авара, Словена…
Из Рама је кренула прва српска депутација са протом Матејом Ненадовићем. Код Рама се Карађорђе из изгнанства вратио у Србију. Овде је службовао, као цариник и Вук Стефановић Караџић. Код Рама почиње 70 километара дуга рамска пешчара. Овде је, помоћу скеле, успостављена најкраћа свакодневна веза са Јужним Банатом.
Из Туристичке организације Велико Градиште позивају суграђане да дођу у Рам и упознају се са романтичном легендом о Ромулу и Рему, причом о Барону Лопрештију и немачком форсирању Дунава.