За народног посланика Верољуба Арсића може се рећи да је ветеран на политичкој сцени Србије. Рођени Пожаревљанин, по образовању дипломирани економиста, у политици је од 1997. године.
У наредним редовима разговарали смо о његовом искуству и мишљењу о политичкој делатности, актуелном друштвеном тренутку, развојним потенцијалима Пожаревца.
Започињемо серијал интервјуа са народним посланицима из Браничевског округа.
Следе разговори са четворо посланика Српске напредне странке: Верољубом Арсићем, Аном Миљанић, Иваном Рајичићем и Наташом Ивановић, потом, једним послаником Социјалистичке партије Србије, Марком Милошевићем и једним народним послаником Странке слободе и правде, Гораном Петровићем.
Шта вас је одвело путем политике, односно, зашто сте се определили за политику и конкретну политичку опцију?
– По завршетку НАТО агресије, 1999. године, сматрам да тадашње руководство државе, односно СПС и ЈУЛ, нису доносили исправне економске и политичке одлуке у обнови земље. Да су неправде које су постојале пре рата остале, да су се продубиле, иако сам се надао да ће после рата са том политиком да се прекине. То је мени био мотив да се укључим у политику и да кроз активно учешће дам свој лични допринос опоравку и обнови земље.
– Свој први мандат народног посланика добио сам 21. јануара 2001. године. Био сам опозициони народни посланик, а да наша политичка борба није била узалудна говори чињеница да су тада 23 народна посланика Српске радикалне странке „оборила“ ДОС- ову Владу Зорана Живковића.
– Српску радикалну странку изабрао сам као своју политичку опцију зато што ми је њен политички програм одговарао и сматрао сам да је потпуно исправан у историјском тренутку који је тада био актуелан. Опозициони посланик био сам до 2012. године, када је Српска напредна странка, коју сам оснивао са Томиславом Николићем, Александром Вучићем и осталима, победила на изборима и дошла у прилику да формира Владу Републике Србије.
Из личног искуства, шта сматрате да су добре/лоше стране бављења политиком?
– Лоша страна политике је та што ако желите квалитетно да се бавите њоме не тражи пола човека или пола времена, већ цео живот и све време које имате. Због тога највише трпи породица политичара.
– Добра страна је та што сте у непрекидном контакту са грађанима, барем са позиције народног посланика, да можете да разговарате са њима, да их саслушате, да видите који су њихови проблеми и да ли можете да им помогнете у решавању. Сама политика подразумева не само бављење политиком у окружењу у којем живите, већ на територији читаве државе, тако да још једна добра страна је та што сам био у прилици да обиђем разне крајеве Србије и разговарам са грађанима који тамо живе.
Када погледате уназад, да ли бисте поново упловили у политичке воде?
– Ако гледам са ове временске дистанце не бих се двоумио и не жалим за мојом одлуком да се бавим политиком. Пре свега, лично сматрам да сам политички остварен човек.
– Два пута сам биран за потпредседника Народне скупштине Републике Србије, три пута за председника Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, једном за председника Одбора за привреду, рударство и енергетику. Учествовао сам у писању нашег првог Закона о јавним набавкама који је потпуно преокренуо процесе додељивања послова и који је оцењен као један од најбољих у том тренутку у Европи. Свакако, има разлога да будем задовољан учешћем и резултатима које је постигла ова власт у претходном периоду.
– Лично сматрам да период у коме живимо јесте историјски јако интересантан, ако узмемо у обзир да смо у последњих неколико година остварили велики економски напредак на читавој територији Републике Србије.
– Заслуга свакако припада председнику Србије Александру Вучићу, а моје унутрашње и лично задовољство је то што сам био можда и само мали део једне приче, добре приче за Србију и српски народ. Потпуно сам сигуран када се буду давале историјске оцене, да ће ова власт коју предводи Александар Вучић да добије најбоље и највише политичке оцене у новијој историји Србије.
Како видите будућност Пожаревца? Који су најзначајнији развојни потенцијали и како сматрате да би они могли бити остварени?
– Пожаревац је пре свега административни центар Браничевског управног округа и економски најразвијенија локална самоуправа на овој територији. Имамо две изразите гране: енертетику и пољопривреду.
– Са изградњом нове термоелектране Костолац Б3, укупно инсталисана снага у свим термоелектранама је већа него што је на Ђердапу. Наравно и да велики број наших суграђана живи и ради од електропривреде Србије и од производње електричне енергије и топлоте.
– Друга грана коју такође не треба запоставити јесте пољопривреда, зато што је наш Стиг друга житница Србије. Највећи проблем у пољопривреди је тај што је Пожаревац због раније неодговорне и бахате власти изгубио пољопривредно – прерађивачку индустрију. Ту пре свега мислим на МИП, Воћепродукт, Житостиг, Стижанку. Губитком тих привредних субјеката покидане су производне целине у прерађивачкој индустрији, тако да оно што данас раде наши ратари јесте само сировина, где је укупна добијена вредност много мања од потенцијалне која би могла да буде.
– Због лоше политике која се водила у пољопривреди, ми смо добрим делом остали и без пољопривредне радне снаге, тако да је сада тешко довести неког инвеститора који би хтео да улаже у прерађивачку индустрију. Свакако треба радити на томе, да пољопривреду опоравимо и да је као једну од стратешких грана развоја нашег Округа покренемо у складу са оним могућностима које данас имамо.
– Такође, сматрам да је брза саобраћајница један потпуно нови не само саобраћајни, већ и економски моменат, који ће значајно допринети развоју туризма не само у Голупцу и Великом Градишту, већ и у Пожаревцу који ће добити прилику да искористи своје потенцијале који нису мали. Ту пре свега мислим на Виминацијум и Ергелу „Љубичево“, да користимо те своје предности које имамо. Најбоље би нам било уколико би Пожаревац, Голубац и Велико Градиште заједнички наступали кроз јединствену туристичку понуду, зато што ниједна од те три општине нема могућност да дуже од једног или два дана задржи туристе. Ако бисмо наступали заједнички, број туриста не само да би се увећао, већ и број ноћења и времена проведеног на теритироји наших општина био би већи.
Како доживљавате актуелни друштвено – политички тренутак, друштво које је дубоко подељено, и шта сматрате да би могло бити решење?
– Не могу да се сложим са оценом да је друштво дубоко подељено. Сматрам да су узроци за овакву политичку ситуацију много дубљи, а да је трагедија која се десила у Новом Саду била само повод.
– Ми, уназад, десет и више година имамо једну политичку праксу која се никада није спроводила у Србији, а то је да политички неистомишљеници и противници ниједном од 2014. године нису признали вољу народа која је исказана на изборима. Правадају то тиме да је то њихов политички програм и убеђују грађане да су изгубили изборе зато што су покрадени. Када то није помогло почела је криминализација и дехуманизација читаве Српске напредне странке и свих који учествују у власти, без обзира на ниво. Врхунац тога су напади на председника Вучића и његову породицу. Колико је то опасно видимо по догађајима који су се десили пре неколико дана, где је спречен још један покушај атентата на председника државе.
– Разлог зашто наши политички противници поступају тако је тај, што немају политички програм, политичку идеју, немају шта да понуде грађанима. Искључиво желе да намећу своје теме нашем друштву у нади да ће кроз експлоатацију тих тема стицати политичке поене.
– Решење за проблеме које имамо као друштво јесте разговор са свим политичким чиниоцима, зато што је, пре свега, разговор лековит. Може да се деси да се ни око чега не сложимо, али у најбољем случају, једни друге би могли боље да разумемо. Више пута смо и као политичка странка и од стране наших највиших државних функционера, позивали све политичке учеснике на разговоре, које су они уредно одбијали сваки пут, у циљу да се криза у друштву још више продуби.
– Политички процеси који су се дешавали на нашим факултетима и у блокадама, организовала је садашња опозиција преко својих страначких активиста и симпатизера. Међутим, изгледа да тај други, трећи опозициони ешалон је донео одлуку да се одвоји од својих политичких ментора и да настави самостално из разлога што сматрају да им њихова лоша политичка прошлост прави проблем.
– Лично, не верујем да ће студентски покрет успети нешто да промени на политичкој сцени Србије. Претпоставка је да ће се на Студентској листи наћи људи који су већ учествовали у разним политичким активностима и да то нема никакве везе са студентима. Они ће само манипулисати емоцијама грађана према студентима, у нади да ће тако направити одређен политички резултат. Када се појави та такозвана Студентска листа, видећете један јако озбиљан и велики пад подршке коју сада имају, а која није тако велика у односу на оно шта они причају. Они као нови политички чинилац само врше прерасподелу гласова наших грађана који су против актуелне власти. Тога су свесне и опозиционе странке, па ће бити јако занимљиво како се буду избори приближавали, шта ће они једни о другима сами да кажу, јер их више неће доживљавати као део себе, него као легитимну политичку мету.
Изборна очекивања?
– Избори нису расписани, још се не зна ни датум расписивања, а камоли одржавања. Ако наши политички противници већ сада где год то могу причају о некаквој политичкој крађи, мој је утисак да су они свесни да ће изборе да изгубе и да ће у изборној ноћи да покушају нешто што су покушавали 15. марта прошле године и што им није успело.
– Уместо да за поразе прихвате сопствену одговорност, проуче своје грешке, покушају да их у наредном периоду отклоне, њима је за њихов пораз увек крива власт или народ. Имаћемо кризе докле год не будемо имали у Србији нормалну политичку опозицију која ће да се бави политичким програмом. Волео бих да то буде што је могуће раније, зато што са озбиљном опозицијом и власт има увек боље резултате из разлога што стрепи за сваки свој потез и гледа да он буде исправан и на корист државе и друштва.
Д. Д.