На последњем састанку Савета Браничевског управног округа, одржаном у Кучеву, формирано је Координационо тело за управљање отпадом на нивоу Округа.
Такође је разматрана досадашња реализација озакоњења објеката и формирања стамбених заједница, нови позив за „IPA“ пројекте, такође, сарадња између локалних самоуправа, као и са Републиком.
КРАЈЊИ ЦИЉ – РЕГИОНАЛНА ДЕПОНИЈА
Координациони одбор ће се убудуће бавити свим питањима везаним за управљање отпадом. Њиме ће руководити Драган Ћурћија, представник Града Пожаревца, који се и до сада бавио том темом више година уназад.
Како истиче начелник Округа Александар Ђокић, задатак тог тима је да прецизира локацију, да се уколико буде било потребно измени просторни план у складу са резултатом који буде дала Студија о локацији, као и да се уради Студија изводљивости како би смо потом могли да конкуришемо за финансијска средства код разних фондова, домаћих и страних.
– Изградња депоније је процес и захтева више година да би се до ње дошло. Али чињеница је да нас отпад већ сада „гуши“, тако да ће свака локална самоуправа да ради на ономе што је ургентно, дакле, да решава проблем отпада у овом тренутку. Неке локалне самоуправе су већ постигле одређене споразуме за одлагање отпада, а ради се и на томе да се елиминишу нелегалне депоније, потписују се одређени споразуми и очекујемо да то питање на најбољи начин решимо, каже начелник Ђокић и наглашава да је постигнути споразум отворен и локалне самоуправе из других региона и округа, да се придруже.
УСПЕШНО ОЗАКОЊЕЊЕ
Представници браничевских локалних самоуправа разговарали су и о сарадњи са Републиком, са закључком да су у том правцу добри резултати. Посебно је било речи о процесу озакоњења, које се реализује посредством Округа, а по којем је рецимо Пожаревац у врху Србије.
Начелник Округа Александар Ђокић истиче да се ради на томе да процес озакоњења буде окончан у задатом термину, до краја мандата ове Владе РС, и додаје:
– Из тог разлога смо издејстовали да у свакој локалној самоуправи можемо да ангажујемо одређен број додатних извршилаца. Добили смо уверење да ће у најкраћем временском року свака локална самоуправа добити онолико извршилаца колико је до сада било, дакле, без смањења њиховог броја које је претходно било планирано. Рецимо, за Пожаревац нам је потребно тридесеторо људи, а из Републике је тај број најпре смањен на десет, али смо издејствовали да услед реалних потреба то ипак буде првобитних тридесет извршилаца.
БРАНИЧЕВСКОМ ОКРУГУ ОСАМ МИЛИОНА ЕВРА
Начелник Ђокић посебно наглашава чињеницу да је Република показала велику подршку Браничевском округу, што потврђују бројне инвестиције.
– Очекује се да почне ремонт пруге од Пожаревца до Мајданпека, са повећаном носивошћу, тако да ће композиције моћи да повуку дупло више терета и по дупло већој брзини него до сада. Кренуће се ових дана са радовима, а очекује се и да од септембра почне ремонт пруге од Београда до Мале Крсне, тако да је вероватно да добијемо и Беовоз до Пожаревца. Томе се надамо, најављује Ђокић, и додаје:
– На Савету је било речи и о ИПА пројектима. Закључак је да смо задовољни првим позивом, јер смо као Округ добили више од 8 милиона евра. Сада је истекло пријављивање за нове пројекте и наше локалне самоуправе су послале пројекте. Ја учествујем у раду тела које одлучује о пројектима и заиста се надам да ће Браничевски управни округ и у овом циклусу имати добре резултате.
Очигледно је да су све владе РС од 2012. године опредељене да помогне овај део Србије. Тренутне инвестиције у нашем Округу износе око милијарду долара, када се узму у обзир и улагања у Костолцу, дакле, ревитализација старих блокова, изградња новог блока, пристаништа, пруге, потом гасификација целог Округа, која ће бити завршена за две године, као и изградња нове Болнице и Дома здравља…
Све је то посебно значајно за привлачење инвеститора, истиче начелник Ђокић, указујући на чињеницу да инвеститори прво питају да ли има гаса и каква је саобраћајна инфраструктура.
– Надамо се да ће у наредном периоду бити изграђена и такозвана Туристичка магистрала преко Градишта, Голупца, Кладова, а ја бих волео да се изгради и брза саобраћајница од Пожаревца до бугарске границе, уз пругу која се већ ради, чиме би се изузетно решила саобраћајна инфраструктура. Био би то највећи подстицај новој и бољој популационој политици и привлачењу инвеститора.
А. М.