2020-04-01T11:05:44+02:00 1. априла, 2020. 11:05 |

Родитељство и афективна везаност (2. део)

ШКОЛА РОДИТЕЉСТВА У ДОМУ ЗДРАВЉА У ПОЖАРЕВЦУ, У ОКВИРУ ДРУГОГ ПРОЈЕКТА РАЗВОЈА ЗДРАВСТВА СРБИЈЕ

У оквиру Школе родитељства која постоји при Дому здравља Пожаревац, овом приликом настављамо разговор на тему родитељства и афективне везаности са спец. мед. психологије Весном Гардашевић, која указује на важност родитељства и афективне везаности, као најбитније матрице за психолошки развој детета кроз касније саодношење са светом у коме живи:

– Под родитељством се обично мисли на низ практичних задатака и обавеза које мајка и отац имају у вези са бригом о детету, али се данас зна да је родитељство много шири појам те да подразумева велики број значајних промена које ће од жене начинити мајку, а од мушкарца оца. То значи да је по среди процес, те да се идентитет родитеља и модел родитељске бриге формирају кроз одређени временски период. Нове улоге налазе своје место у већ формираном идентитету особе и реорганизују живот тако да добијају централну улогу од свих које имамо, а то је улога која нам омогућава да се бринемо о свом потомству, наводи др Гардашевић. 


Препорука струке је да се са Школом родитељства почне у првом триместру трудноће, према утврђеном распореду рада. Она је бесплатна и намењена трудницама које живе на територији Града Пожаревца, без обзира на то где контролишу трудноћу.

Школа родитељства налази се у оквиру Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Пожаревац, под координацијом др Весне Лакић, специјалисте гинекологије и акушерства. Распоред активности и контакт телефони доступни су на сајту Дома здравља www.dzpozarevac.rs, а током ванредног стања препоруке стручњака пратите путем новина „Реч народа“.


ОДНОС РОДИТЕЉА И ДЕТЕТА

Поред поменутих унутрашњих промена, родитељство подразумева и низ задатака који  граде однос на релацији „родитељ – дете“, наставља наша саговорница: 

  В. Гардашевић

– Ти развојни задаци односе се на упознавање дететовог темперамента, његових особености, потреба, развоја модела бриге, развоја васпитног стила, стимулацију дететовог интелектуалног развоја… На крају, родитељство подразумева и развојну кризу породице. Нове улоге партнера а сада и родитеља и нови односи формирани са дететом изискују редефинисање дотадашњих улога и односа унутар породичног система. Долазак новог члана породице мења дотадашњу динамику, па долази до промене односа према партнеру, измена у значењу интимности, измена према подели одговорности, располагању финансијама, слободном времену оца и мајке, итд… Све ово нам говори да је прелазак у родитељство једна од најзахтевнијих развојних криза породице (под кризом се овде не подразумевају нужно негативни аспекти).

– Највећа промена у породици, ипак, тиче се премештања фокуса са партнерског односа на родитељски фокус који почиње да се развија припремом за родитељство, тј одлуком да се роди или усвоји дете.

– Мотиви за родитељство могу бити различити, психолошки позитивни и негативни, али је најбитније направити разлику између жеље да се има дете и жеље да се води брига о детету. Ово друго обухвата потребу за бригом, нежношћу, љубављу и пажњом и прави је смисао родитељског – мајчинског мотива.

АКТИВНА УЛОГА ОЦА

Израз „мајчински инстинкт“  се понегде замењује термином „мотив родитељства“, што заправо говори да и мушкарци активније учествују у жениној трудноћи, да такође имају изражену потребу за потомством и да нису пасивни посматрачи у одгоју детета.

– Током трудноће своје партнерке мушкарци такође пролазе кроз специфичну фазу свог живота док очекују принову. Истраживања на ову тему је много мање али су нека од њих показала да су у том периоду мушкарци пажљивији, блажи и стрпљивији, те да је ова промена такође „биолошки дар“ како би се мушкарац што боље припремио за улогу оца. Сама свесност очинске улоге јесте дуготрајан процес али неки истраживачи тврде да су први бебин осмех и додир тренутак када веза „отац-дете“ постаје нераскидива.

МАЈЧИНСКИ ИНСТИКТ

Kако га год називали, важно је знати да је мотив родитељства врста биолошког мотива која људску и животињску врсту покреће на бригу о потомству. Тај мотив је веома јак, јачи од неких других мотива који су неопходни за самоодржање, на пример од мотива глади, жеђи и слично. То је и експериментално доказано, објашњава спец мед. психологије, указујући на један од психолошких експеримента који то доказују: 

– Kада женка пацова треба да претрчи преко наелектрисаног пода да би стигла до циља, она подноси много јачи струјни напон, односно бол када су на циљу њени младунци него када су на циљу вода или храна.

– Биолошка основа мотива родитељства везана је за хормон пролактин. Он регулише лучење млека и утиче на мајчино понашање. Убризгавање пролактина женкама примата које нису рађале изазвало је код њих родитељско понашање. Почеле су да воде бригу о туђим младунцима, правиле су склоништа за њих и биле непријатељски настројене према свима који би им се приближили.

– Сликовито приказана биолошка основа мотива родитељства јесте нужан али не и једини фактор мајчинског понашања према детету. Родитељски мотив под јаким је утицајем личног искуства и процеса учења. Јединка која има лоша  искуства са мајком, односно родитељем, емоционално је лишавана у раном детињству, често је и сама некомпетентна у родитељској улози, објашњава спец мед. психологије Весна Гардашевић.  

А. М. 

/Наставак  у идућем броју новина „Реч народа“/

Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.

Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.