ШКОЛА РОДИТЕЉСТВА У ДОМУ ЗДРАВЉА У ПОЖАРЕВЦУ, У ОКВИРУ ДРУГОГ ПРОЈЕКТА РАЗВОЈА ЗДРАВСТВА СРБИЈЕ
У оквиру Школе родитељства која постоји при Дому здравља Пожаревац, на тему родитељства и афективне везаности, овом приликом наглашавамо однос мајке и детета након рођења.
Спец. мед. психологије Весна Гардашевић указује на то да захваљујући развоју родитељског идентитета и односа са још нерођеном бебом у току трудноће, однос мајке и детета по рођењу неће започети, већ ће се наставити кроз нови квалитет контакта на свим нивоима, и наставља:
– Већ у првим данима живота беба ће показивати узнемиреност при одвајању од мајке и плачем ће дозивати и тражити присуство других људи. Око четвртог месеца живота бебама више није довољно присуство било које особе, већ почиње да се развија специфична везаност за мајку која постаје најјача и највидљивија између шестог и осмог месеца живота. Тада почиње да се развија страх од одвајања од мајке и страх од непознатих људи, који се манифестује изразитим негодовањем и плакањем када се мајка удаљи или када јој прилази непозната особа.
ИЗВОР ПОТРЕБЕ ЗА ВЕЗИВАЊЕМ
Потреба бебе да са одређеном особом има близак емоционални и физички однос назива се емоционално или афективно везивање, које представља основу будућег социјалног и емоционалног развоја.
– То је матрица свих будућих емоционалних релација одраслог човека са другим људима. Стога психолози знају да су адекватна родитељска љубав и брига у првој години живота пресудне за развој личности сваког детета, истиче наша саговорница, објашњавајући откуда човекова потреба за афективним везивањем?
– Раније се сматрало да је главни разлог везивања тај што мајка или њен супститут задовољава потребу за храном. Међутим, амерички психолог Харлоу открио је да је прави разлог емоционалног везивања заправо потреба за физичким додиром и емоционалном подршком. Његова психолошка теорија потврђена је кроз експеримент са мајком направљеном од жице која је давала храну и мајком направљеном од крзна која није давала храну, при чему се младунчету мајмуна експонира јак звук. Преплављен страхом од јаког и непознатог звука, младунче је увек и само трчало код плишане мајке, а не код оне која је задовољавала потребу за храном. Такође је и без јаких звукова у току игре и доколице младунче одлазило код плишане мајке да се помилује.
Препорука струке је да се са Школом родитељства почне у првом триместру трудноће, према утврђеном распореду рада. Она је бесплатна и намењена трудницама које живе на територији Града Пожаревца, без обзира на то где контролишу трудноћу.
Школа родитељства налази се у оквиру Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Пожаревац, под координацијом др Весне Лакић, специјалисте гинекологије и акушерства. Распоред активности и контакт телефони доступни су на сајту Дома здравља www.dzpozarevac.rs, а током ванредног стања препоруке стручњака пратите путем новина „Реч народа“.
Дакле, емоционално везивање је биолошка је потреба за додиром преко кога дете од мајке добија уточиште и сигурност.
– У најранијем детињству кроз свакодневну интеракцију детета с мајком, дете почиње да гради унутрашњу слику о себи и свету који га окружује. У зависности од мајчине доступности и осетљивости за његове потребе, дететова слика о себи биће формирана као о бићу мање или веће вредности. Па тако, дете се осећа сигурно и заштићено и вредно уколико мајка одговара на његове потребе. Ако процени да ће му мајка посветити пажњу само када је болесно или уплашено – онда ће се и понашати тако да би привукло мајчину пажњу. Такође, уколико мајка ни у једној ситуацији не одговара на дететове сигнале и не задовољава његове потребе, са великом вероватноћом дете одраста у неповерљиву, опрезну, затворену особу сумњичаво настројену према другим људима и свету у коме живи, каже спец. мед. психологије Весна Гардашевић.
МАТРИЦА ЗА ЦЕО ЖИВОТ
Афективна веза коју беба формира у најранијем детињству са мајком или неком другом особом која се стара о њему или њој, прати је кроз читав живот и када одрасте преноси је на партнера и на своје дете, наводи даље Гардашевић, и додаје:
– Може се закључити да дете своју прву афективну везу формира са мајком. Kроз године одрастања, оно ову везу преноси на свог партнера, а касније и на своју децу. Овај однос, који се формира у периоду првих година детињства, има пресудну улогу за развој карактерних особина личности. Такође, формирана емоционална матрица утиче и на начин на који ће се особа понашати у стресним ситуацијама, на њена очекивања, планове и стратегије током целог живота.
– Све ово указује на значај раних интеракција детета са мајком или супститутом мајке. Стога је неопходно да родитељи проводе квалитетно време са својом децом, да разумеју и препознају дететове потребе али да касније врше и васпитну улогу кроз постављање граница и доследност у васпитном стилу. Додир, миловање, држање бебе, вербална комуникација, препознавање бебиних потреба и сигурност у родитељској улози неопходни су показатељи да су деца заштићена и вољена. На овај начин деца ће изградити позитивну слику о себи и другима, бити способна за осамостаљивање и израсти у ментално здраве јединке, закључује каже спец. мед. психологије Весна Гардашевић.
А. М.
Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.
Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.