Под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Града Београда, од 5. до 8. децембра, одржан је Међународни сајам етно хране и пића. Реч је о традиционалној манифестацији која је, по осамнаести пут, на Београдском сајму окупила више од три стотине малих произвођача традиционалних производа, углавном руком рађених по старој рецептури, од органски гајених сировина, али и нових производа насталих на темељима традиције.
НА ТЕМЕЉИМА ТРАДИЦИЈЕ
Овогодишњи Сајам отворио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић поручивши да храна представља наш стратешки ресурс и један од највећих извозних потенцијала.
-Ова манифестација постаје све значајнији догађај у промоцији наших традиционалних прехрамбених производа. То је прилика да покажемо богату гастрономску традицију Србије. Производи који су овде представљени нису само храна, већ и симбол наше културе, историје и идентитета, рекао је Мартиновић.
Он је указао на то да је у републичком буџету за наредну годину опредељено рекордних 149,5 милијарди динара за пољопривреду, што чини 7,5 одсто укупног буџета.
-Ово је повећање од 286 одсто у односу на буџет Министарства пољопривреде за 2015. годину, што јасно показује да је држава препознала значај пољопривреде као стратешке гране наше привреде, нагласио је министар.
Он је додао да наша храна мора бити конкурентна и да је ту шанса и за мале произвођаче који могу рачунати на помоћ министарства, као и да им такви догађаји служе да унапреде производњу и остваре нове контакте.
Догађају је присуствовао и министар без портфеља задужен за унапређење развоја недовољно развијених општина Новица Тончев, који је истакао значај оваквих манифестација, управо за, како је рекао, развој 44 неразвијених општина у Србији.
-Врло добро су ми познати проблеми са којима се сусрећу произвођачи из недовољно развијених општина и на нама је да им пружимо подршку и што више помогнемо, казао је Тончев.
БОГАТА ГАСТРОНОМСКА ПОНУДА
Под мотоом утемељења робне марке етно производа и овогодишња манифестација је имала за циљ да помогне у представљању и дефинисању традиционалних прехрамбених производа, унапређењу презентације и продаје, заштити географског порекла и рецептура и широј примени ових производа у понуди ресторана и хотела и свакодневној исхрани становништва.
Регионална привредна комора Браничевског и Подунавског управног округа, као и ранијих година, уз свесрдну подршку општина Жагубица и Кучево, али и наступом појединачних учесника из Пожаревца и Петровца на Млави, окупила је на штанду 24 излагача. Реч је о произвођачима широке палете производа за које су били веома заинтересовани како пословни посетиоци, тако и локални купци.
-Манифестација је била изузетно успешна. И ове године пријављен је велики број произвођача који су остварили одређене пословне контакте и договорили сарадњу са будућим купцима у наредној години, што и јесте сврха овог сајма. Осим пословних контаката, медијске покривености и тренутне продаје својих производа, многи произвођачи добили су и низ корисних савета за унапређење производње, заштиту имена и друго, истакла је вршилац дужности директора Регионалне привредне коморе Браничевског и Подунавског управног округа Јасна Јовановић.
Излагачи на штанду РПК Пожаревац истакли су да су задовољни организацијом и да им овакви догађаји значе у унапређењу посла.
Међу излагачима и ове године учествовали су пољопривредници, произвођачи са подручја општине Жагубица. На њиховом штанду примећен је велики број посетилаца заинтересованих за изложене артикле, што је и разумљиво обзиром на здраву животну средину, односно географско подручје са кога долазе ови производи.
-Ове године представљамо се са свим традиционалним производима који се производе на подручју Хомоља. Заступљени су сви производи од сира, ракије, пршуте меда, слатка, сокова, џемова… На неки начин пружамо прилику да сви љубитељи природе имају шансу да доживе укусе Хомоља и да уживају у нашим производима, казао је Влада Тодоровић, координатор Пројекта „Бренд Хомоља – Хомољски мед“.
Општина Кучево је једна од оних локалних заједница која овој манифестацији посвећује велику пажњу обзиром на њен значај и допринос афирмацији туризма и промоцији здраве хране.
Представнице Удружења „Сребрне царице“ из Кучајне Тања Јовановић и Ивана Крстић, наглашавају да је остваривање контаката највећа предност оваквих догађаја.
-Представљамо се нашом традиционалном храном, колачима, тортама, домаћим винима, ракијама, медом, производима од сира и печурака, оним што потиче са Хомољских планима и што наш крај чини посебним. Природа, храна и туризам су нешто за чим људи вапе и наш циљ је да промовишемо општину и привучемо што већи број туриста, казале су наше саговорнице.
Из општине Петровац на Млави излагала су домаћинства Радосављевић из Добрња, које се бави производњом меда и пчелињих производа и газдинство Ђукић из Лопушника, које гаји и прерађује боровницу. Они су задовољни виђеним на сајму и поносни што представљају породични посао.
-Четврта смо генерација која се бави пчеларством, имамо близу 200 кошница и поред стандардних медова, производимо мешавине за јачање имунитета, побољшање општег стања организма са пергом, матичним млечом, поленом, прополисом. Дуго смо на тржишту, препознатљиви смо, доста траже наше производе, тако да за сада успевамо да пласирамо целокупну производњу, казао је Игор Радосављевић.
-Боровницу гајимо на 60 ари и спонтано смо прешли на прераду и бавимо се производњом матичних сокова, сирупа, џемова и ликера. У производњи боровнице увек се јавља друга класа која није погодна за продају у свежем стању, тако да се прерада сама по себи намеће. Производе пласирамо на манифестацијама, сајмовима, локалним продавницама здраве хране. Трудимо се да циљамо тржиште здраве хране, нагласио је Иван Ђукић.
Са територије града Пожаревца излагала су пчеларска газдинства Јовановић, Арсић и Николић и по њиховом мишљењу смисао оваквих догађаја јесте да се излагачи упознају, друже и допуњавају. У понуди ових вредних пчелара који на својим газдинствима имају од 200 до 300 кошница су: багремов мед, липов, ливадски, црни шумски мед, сунцокретов мед и бројни пчелињи производи.
-Тржишна цена меда се креће од 1.000 до 1.500 динара, а велики откупљивачи нам нуде цену у зависности од врсте меда од 1,6 до 3,6 евра по килограму, што је за нас неприхватљиво. Зато нам и значе овакве промоције, јер поред продаје на лицу места што и није пресудно, најбитнији су нам контакти са људима из других крајева Србије, истакао је Бојан Јовановић.
На Сајму је своје производе представила и црквена винарија Епархије браничевске „Амбелос“, која има своје погоне у манастиру Копорин.
-И ове године на Сајму етно хране и пића излажемо вина која смо произвели 2022. и 2023. године из серије 30, која је посвећена тридесетогодишњој служби нашег митрополита Игнатија. Такође, ту су и ракије, чувена „копоринска траварица“, лоза и ракија од грожђа „тамјаника“. Циљ је видети се са људима, како би могли да пробају наше производе и почну да их купују. Годишња производња је 25.000 литара вина и 500 до 1.000 литара ракије. Производе дистрибуирамо преко винотека у Београду и црквених продавница у нашој епархији, истакао је свештеник Владимир Несторовић, директор винарије „Амбелос“.
СПЕЦИЈАЛНА ПРИЗНАЊА И ДИПЛОМЕ
Комисија за оцену квалитета производа и ове године је, оцењујући укус, мирис, али и визуелни изглед, доделила специјална признања и дипломе произвођачима са подручја Браничевског округа.
Специјално признање завредела је жагубичка Пчеларска задруга „Хомоље мед“ за производ мед са саћем. Пољопривредно газдинство Зорана Пупазића из Кучева, у чијем власништву се налази мини винарија „Две парцеле“ добило је исто признање за црвено вино „барик мерлот ресерва“.
Диплома „Етно храна и пиће“ припала је Александру Костићу из Нереснице за купиново вино „ројал“ и црквеној винарији Епархије браничевске „Амбелос“ за црвено вино „амбелос прокупац“.
Д.Динић