Сања Челебићанин, Бранислав Ивковић, Душан Васић и Миљан Рачић

У Пољопривредној саветодавној и стручној служби Пожаревац у организацији РПК Браничевског и Подунавског управног округа, Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Пословног удружења „Заједница живинара Србије“ 21. маја, одржана је едукативна радионица за све који су укључени у примарну производњу у сектору живинарства.

Ове едукације се односе на обавезе субјеката, првенствено фармера који се баве узгојем и држањем живине и производњом бројлера и конзумних јаја, као и ветеринара који су укључени у програм мера здравствене заштите и послове од јавног интереса, да би Ветеринарска инспекција могла да спроведе све оне препоруке које су неопходне да би се нашли на листи одобрених земаља за извоз живе живине и меса живине на тржиште Европске уније.

Сања Челебићанин

-Важно је што покушавамо да приближимо свим фармерима обавезе које су законом прописане, али исто тако са друге стране, да покушамо да разумемо и чујемо њих на начин да нам кажу који су проблеми са којима се они сусрећу, да би могли реалније да одговоримо и у складу са захтевима реагујемо како би на тржишту били што повољнији. Производња живине је довољна за потребе Републике Србије, али такође остварујемо и вишкове које би хтели да пласирамо на друга тржишта. За сада наши произвођачи извозе на тржиште ЦЕФТЕ и то највише у Македонију и Црну Гору и нешто у Босну и Херцеговину. Међутим, циљ је да се изађе на тржиште Албаније и ЕУ, на традиционална тржишта где су раније наши произвођачи извозили. То би значило, поред наравно добити, могућност да даље инвестирају, унапређују производњу у овом сектору, да уводе нова технолошка решења и да видимо на који начин можемо да им помогнемо када је у питању имплементација прописа везано за неке заразне болести, истакла је директорка Пословног удружења „Заједница живинара Србије“ Сања Челебићанин.

На нивоу целе  Србије  има 202.000 газдинстава на којима се држи живина. Од тога је 7 милиона кока носиља, у тову је 23 милиона бројлера и годишње се произведе око 145.000 тона живинског меса. Очекује се даље развијање ове гране сточарске производње и да ће се избећи судбина млечног говедарства или свињарске производње. Потребно је помоћи фармерима кроз надокнаду штете када говоримо о неким заразним болестима, када су приморани да униште читава јата.

Са радионице

Према речима Ивана Станојловића, сувласника фирме „Робинс“ из Глибовца и председника УО Заједнице живинара Србије, српско живинарство је у добром стању и то је једина грана сточарства у којој смо самодовољни.

-Пилеће месо је једино месо које када купите свеже у српским маркетима у 99,9 одсто случајева потиче из узгоја из Србије, што није случај са свињским и говеђим месом. Српско живинарство има потенцијала и овим радионицама желимо да добијемо што едукованије људе, упознате са новим прописима и правилима по којима треба да раде. Највећи проблем је немогућност извоза живинарских производа из Србије у ЕУ због непризнавања наших сертификата. Када то урадимо Србија добија озбиљно гориво да даље убрзава на путу развоја живинарства.

Иван Станојловић

Фирме које су на овом регионалном подручју укључене у процес живинарства су: „Цмана“ из Крњева, која има изузетно велики тов и кланицу, где кољу око 35.000 пилића дневно. Фирма „Унион МЗ“ из Пожаревца има родитељску производњу и недељно производи 100.000 једнодневних пилића. Свакако најзначајнији произвођач у овом региону је фирма „Робинс“ из Глибовца код Смедеревске Паланке, која има своја матична јата у одгоју и експлоатацији, производњу приплодних јаја и једнодневних пилића, чија производња на недељном нивоу достиже 500.000 јединица, наглашава Станојловић.

                                                                                        Дарко Динић

Share.
Leave A Reply

Skip to content