2016-12-16T03:23:24+01:00 15. марта, 2016. 09:54 |

Са др Кораћем : ВРЕМЕ ВЛАДАВИНЕ ЗНАЊА

IMG_7996 -По проглашењу ванредног стања у Србији због поплава, обишли смо Археолошки парк „Виминацијум“, који кроз историју никада није био плављен, никада угрожен од Дунава и његових притока. Зашто је то тако питали смо др Миомира Кораћа?

– Када су Римљани, пре две хиљаде година, постављали легијски логор и град Виминацијум, они су као озбиљна, велика и административно сјајно уређена држава, за то задуживали паметне људе, који знају свој посао, дакле, да одреде место где ће бити постављен град, објашњава др Кораћ, и наставља:

– Те су људе називали метарима. Они су очигледно размишљали о стратешки најбољој локацији, водило се рачуна и о томе да буде еколошки здраво место, јер не заборавимо да је Виминацијум на простору „руже ветрова“, уз чињеницу да тада ту није била електрана. Дакле, метари, људи који су имали нагомилана знања, одређивали су место где ће бити постављен град и легијски логор. За Виминацијум нису случајно одлучили да то буде баш овде, на „греди“, тако да висок водостај Дунава или његових притока никада кроз историју нису угрожавали Виминацуијум. Наравно, клима се мења и никада се не може рећи „никада“, мада и када су пре неколико година биле велике поплаве због изливања Млаве, ни тада није било опасности за Виминацијум.

ГОДИШЊЕ У ВИМИНАЦИЈУМУ ОКО 80.000 ПОСЕТИЛАЦА Ускоро ново пристаниште, али копном „рупа до рупе“ Виминацијум годишње посети око 60.000 туриста који долазе копном и око 20.000 оних који стужу Дунавом. Очекује се да се током 2017/18. године број посетилаца који долазе водом повећа, јер би већ наредних дана требало да буде постављен потпуно нов пристан у Костолцу, финансиран средствима Министарства трговине и туризма РС, сазнајемо од др Кораћа. Међутим, прилаз Виминацијуму копном далеко је од адекватног, јер је асфалт попустио, рупе се „отвориле“, а уз то је и пут у једном делу узак за мимоилажење два возила. - Несхватљиво ми је да нешто што је понос Браничевског округа и Пожаревца нема адекватан путни прилаз. Можда је још теже то схватити када се узму у обзир сви радни људи који сваког дана путују до посла, до електране. Сваког дана гледам како се од Браничевског моста довде прави прави слалом како би се избегле рупе. Да се разумемо, ТЕ-КО у значајној мери пуни буџет ове локалне самоуправе и тај би пут од Пожаревца до електране и Виминацијума требало да буде испеглан као писта, каже наш саговорник.

ГОДИШЊЕ У ВИМИНАЦИЈУМУ ОКО 80.000 ПОСЕТИЛАЦА
Ускоро ново пристаниште,
али копном „рупа до рупе“
Виминацијум годишње посети око 60.000 туриста који долазе копном и око 20.000 оних који стужу Дунавом. Очекује се да се током 2017/18. године број посетилаца који долазе водом повећа, јер би већ наредних дана требало да буде постављен потпуно нов пристан у Костолцу, финансиран средствима Министарства трговине и туризма РС, сазнајемо од др Кораћа.
Међутим, прилаз Виминацијуму копном далеко је од адекватног, јер је асфалт попустио, рупе се „отвориле“, а уз то је и пут у једном делу узак за мимоилажење два возила.
– Несхватљиво ми је да нешто што је понос Браничевског округа и Пожаревца нема адекватан путни прилаз. Можда је још теже то схватити када се узму у обзир сви радни људи који сваког дана путују до посла, до електране. Сваког дана гледам како се од Браничевског моста довде прави прави слалом како би се избегле рупе. Да се разумемо, ТЕ-КО у значајној мери пуни буџет ове локалне самоуправе и тај би пут од Пожаревца до електране и Виминацијума требало да буде испеглан као писта, каже наш саговорник.

 

Подсећамо да је Виминацијум данас на простору напредовања Угљеног басена „Костолац“, тако да се Електропривреда Србије и Археолошки парк паралелно развијају, на основама компромиса и очигледне имагинације…

Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института Београд, наводи да је реч о вишедеценијским радовима, те да је направљен договор по коме се ЕПС и Археолошки парк несметано развијају.

– Електропривреда Србије стала је иза развоја Виминацијума, а убеђен сам да ће надаље, напретком технологије читав низ негативних последица, које прате такву технологију производње струје, бити елеминисани. Не заборавимо да су овде уграђени филтери који спречавају загађење. Дакле, на томе се ради. Такође, по договору ЕПС откпљује део Археолошког парка, односно оранице које су у приватном власништу. До сада је од 350.000 хектара откупљено око 170.000. Очекујемо да се то настави и да ће Виминацијум са 350.000 хектара бити један од највећих археолошких паркова Европе.

Имајући у виду чињеницу да је туризам потенцијално једна од најуноснијих привредних грана, чини се да су тог блага често најмање свесни они којима је оно најдоступније. Но, људи од знања и науке, попут др Кораћа, настављали су да раде, „копајући“ славни римски град. Отуда данас Виминацијума, атракције светског гласа, који је цели свет довео у Србију, у Пожаревац и Костолац.

Др Кораћ истиче да би требало врло систематски приступити обликовању понуде, оцењујући да би се са добро увезаном рутом могло очекивати више од 300.000 посетилаца.

– Сигуран сам да ћемо у наредним годинама овде имати најезду посетилаца из земље и света. Често се чује да је проблем у новцу, али мора се схватити да није увек тако, као и да таква улагања дају далеко веће резултате, врате се на бројне друге начине, јер туристи сипају гориво, купују разне друге потрепштине и слично, каже др Кораћ, подсећајући на познату руту „Путевима римских императора“, што осликава места где су рођени римски императори, од Сремске Митровице, Сирмијума, преко Сингидунума, Виминацијума, ђердапског простора, Гамзиграда, Наисуса, Шаркамена, Јустинијане.
А. М.