Како обичај налаже, а стишко поднебље дозвољава, наш човек се, када је реч о пољопривреди, бави свим и свачим. Плодна земља удише живот ратарским културама, брда и падине воћу, а приноси у оваквим условима дозвољавају и бављење сточарством.
Овако се пољопривредом бави и Зоран Живковић из Ћириковца, који производњу пре свега заснива на ратарству и сточарству. Захваљујући подршци Града Пожаревца ранијих година, уз субвенције од 40 одсто ово пољопривредно газдинство је набавило нови циклон од 1.000 килограма, сетвоспремач, тањирачу и прскалицу запремине 1.000 литара.
Овај пољопривредник када је реч о ратарству, на својим пољима гаји пшеницу на 25 хектара, кукуруз на 30 хектара и сунцокрет на 20 хектара.
-Овогодишњи род пшенице није на завидном нивоу. Изостале су падавине током наливања зрна, није било фузаријума што је добро, али је било доста „мршавих“ зрна у класу. Просечан принос износио је од 5,5 до 6 тона по хектару. За сада пшеницу нисмо предавали због незадовољавајуће откупне цене, већ смо је лагеровали у својим подним складиштима. Реално цена би требало да буде 35 динара по килограму, а сада је 24, што нам никако не иде у прилог.
Што се кукуруза тиче, моја је процена да ће приноси бити мањи за 50 одсто, јер је услед високе температуре изостало опрашивање. Највећи део кукуруза путем силаже користимо за исхрану стоке, а остатак продајемо. Код сунцокрета је дошло мало до полегања усева, а поред пута је доста биљака оболело. Жетву очекујемо почетком септембра, а о приносима је још рано говорити, истакао је Живковић.
НЕСТАБИЛНОСТ ЦЕНА
У својој штали овај вредни домаћин који све послове обавља уз помоћ супруге Сунчице, сина Лазара, оца Јовице и мајке Бисерке, поседује 28 грла, од тога осам музних крава сименталске расе.
-Женску телад пратимо у развоју и остављамо за приплод, а мушку телад товимо и продајемо овлашћеним кланицама. Млеко пласирамо преко Имлека и сваког другог дана предајемо око 200 литара млека, а цена углавном варира од производње, наглашава домаћин.
Радни дан започиње веома рано сређивањем штале, храњењем и мужом крава.
-Онда се распоређујемо на њиве у зависности од тога да ли треба да се тањира, оре или сеје. Углавном постижемо све сами и не ангажујемо сезонске раднике, јер имао сву неопходну механизацију.
Као највећи проблем Зоран истиче нестабилност цена производа на тржишту и стални раст репроматеријала.
-Генерално Град Пожаревац пружа бројне субвенције и подстицајима су обухваћени сви који се пријаве. Проблем је што комасација није завршена у Пожаревцу тако да за велики број парцела не можемо да добијемо субвенцију државе. Такође, цена закупа је око 200 евра по хектару, а цена ратарских производа су девастиране и тешко пољопривредник може да буде у плусу. Не могу да кажем да се од пољопривреде не може живети, када је година родна, цена висока, добро је, али то је сваке треће, четврте године. Ако желимо младе да задржимо да се баве пољопривредом на селу, можда би држава требала да им уплаћује здравствено и пензионо осигурање, закључује Зоран Живковић.
Д.Динић
Пројекат суфинансира Град Пожаревац. Ставови изнети у медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је подржао пројекат.
