Пред зимску сезону посетили смо Коп „Дрмно“ и угљени систем, жилу куцавицу, не само овог угљенокопа и костолачког огранка, већ и енергетског система ЕПС-а. Стабилан рад угљеног система предуслов је стабилности производње и испоруке електричне енергије. На овом систему ради 208 радника, а већина њих у најтежим условима производње. Наш домаћин је Томислав Несторовић, главни инжењер производње угља, млад, а ипак довољно искусан и одговоран руководилац. Несторовић каже да је ово фабрика која не стаје, јер свих 365 дана у години, у котлове иде угаљ управо ископан на угљеном систему.
− Радимо и кад је ремонт нашег система у току, јер на депонијама редовно лагерујемо довољно залиха угља за све блокове у Костолцу. Наш систем је дужине 10.958 метара и цео производни процес почиње на четири багера на угљу, а завршава се транспортом преко Дробилане на депонијама угља у круговима ТЕ „Костолац А“ и ТЕ „Костолац Б“. Чак девет транспортера повезује котлове са багерима, каже Несторовић. Ове године циљ нам је да произведемо десет милиона тона угља. Посебно бих истакао да је калорична вредност нашег угља веома повољна (изнад 8.000 KЈ/kg ) па је и продуктивност енергије висока, а тиме се смањује количина потрошеног угља.
Ћириковачка осмица поново копа
МОДЕРНИЗАЦИЈА
Несторовић наглашава да на угљеном систему раде вредни радници, предани послу који поред временских и других услова, подносе и велики притисак који са собом носи континуирана производња.
− Рудари на овом систему постижу високу производњу током све три смене и свих 365 дана у години. У блиској будућности чека нас модернизација система управљања производњом, део тих послова је већ започет. Највећи проблем су кадрови, јер старији радници одлазе, а млађи не долазе. Највише радника долази преко ПРО ТЕНТ-а и из „Косово Обилића“ , каже Несторовић.
На самој етажи непрекидно раде багери 800, 400, 470 и 710, а ширина трачних транспортера је 1.800 милиметара. Звук транспортера лебди над Стигом. Саставни део производње угља је и Дробилана. Поред снабдевања блокова термпоелектрана у Костолцу, угаљ иде и ка Свилајнацу у ТЕ „Морава“, а повремено и ка ТЕНТ-у у Обреновац.
Од Томислава сазнајемо какве су све мере безбедности предузете:
− Површинска експлоатација са откопно – одлагалишном механизацијом (БТД и БТО системима), помоћном механизацијом, електро-енергетским објектима и примењеном технологијом рада, садржи у себи низ сигурносних система, протокола и правила управо због смањења ризика и негативних последица, а то је посебно изражено на угљу, каже Несторовић.
У редовном радном процесу велику улогу имају непосредни руководиоци, с обзиром на велику сложеност како самог процеса производње тако и рада машина. Један од њих је Дејан Милосављевић, главни пословођа, који ради на Копу „Дрмно“ од 1984, а на угљу од 1990. године.
− Можда се некоме са стране чини да је цео посао на угљу са три багера, а повремено и са четири, једноставан, али то уопште није тако, каже Милосављевић:
− Овде је веома велика угљена прашина и људи су изложени таквим условима рада. Обично кажу да је лако са машинама, али је тешко синхронизовати посао, координисати рад машина с пословима радника. Овде је све сложено, и машине и људи, а ипак све функционише по школским књигама. Пре свега, један транспортер и три машине на откопној етажи раде пуним капацитетом, они имају свако своје напајање електричном енергијом, имају своје посаде и, што је још важније, свака машина има своју прописану технологију рада.
Ни обилазак копа није лак
Угљена етажа жила куцавица система
Рудари на угљеном систему раде непрекидно и у свим временским условима. Ово је једини систем који, осим у ремонту, током године не стоји ни један минут. Осим тога, и производни задаци високо су постављени, па рударе „Дрмна“ чека тежак посао.
И сам обилазак погона на угљу није био ни мало лак. Не само због дужине целог БТД система, већ и због великог броја машина које су нон – стоп у раду.
Машине за површинску експлоатацију морају да буду опремљене сигурносним уређајима.
− То су крајњи искључивачи, заштита од преоптерећења, кочнице и сигнални уређаји, који ће у широком обиму да штите од угрожавања делове конструкције, и не дозволе прекорачења граничних места или положаја и сударе машина или делова машина између себе или са косинама. На машинама за површинску експлоатацију, односно комплексима машина за површинску експлоатацију, на подесним местима морају бити постављени уређаји за оптичко и акустично јављање и сигнализацију, као и уређаји за показивање и споразумевање према важећим прописима. Све то је део система који функционише сваке секунде у току 24 часа, каже Милосављевић.
Последњих година постављени су знатно већи циљеви пред све раднике угљеног система, почев од главног инжењера па све до багериста и тракара у смислу континуиране, стабилне и количински планиране производње. Осим повећаних захтева, и рад на овим машинама је стресан. Међутим, онај који се једном нагута угљене прашине никада више не напушта овај систем. Један од таквих је и Горан Андрејић, први багериста на багеру 470.
− Од 1993. године сам директно на копању угља. Некада се теже радило у смислу машина, одржавања, јер није било резервних делова и опреме, али данас су много већи захтеви. И људи су се некако удаљили једни од других, а солидарност, комуникација и узајамност су важни у послу. Имао сам могућност да идем на лакше радно место због здравственог проблема, али тамо нисам могао да издржим, вратио сам се на багер, на угаљ. Највећи проблем је што одлазе читаве генерације старих радника, а младих нема. Посебно бих истакао допринос колега који раде преко ПРО ТЕНТ-а, рекао је Андрејић.
