2018-10-15T16:09:33+00:00 15. октобра 2018, 16:05|

Са Вербичем о мањинским правима // Z Verbičem o manjšinskih pravicah

Пројекат „Словенци  Браничевског округа“ суфинансира Министарство културе и информисања РС  / Projekt „Slovenci Braničevske regije“ sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS. Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.

 

Национални савет Словенаца окупља припаднике словеначке заједнице у Србији, подједнако појединце и удружења, доприносећи очувању националне посебности и богатећи садржаје Србије у свим доменима друштвеног живота. О конкретним активностима и степену остварености мањинских права разговарали смо са председником Националног савета словеначке националне мањине Сашом Вербичем:

Који су најважнији елементи националног идентитета Словенаца у Србији и колико су доступни младим генерацијама?

– За очување националног идентитета најважнији је свакако језик, а затим култура и традиција. Учење словеначког језика са основама културе је организовано у словеначким друштвима на целој територији Србије, а спроводе га наставници које је упутило Министарство образовања, науке и спорта Републике Словеније. Н

ационални савет Словенаца се такође бави очувањем културне баштине, као и савременим стваралаштвом припадника словеначке заједнице у Србији, коју чине у мањем броју директни исељеници, а у већем њихови потомци.

Саша Вербич рођен је 6. марта 1948. у Београду. Студирао је у Љубљани на Факултету за „Сплошно кемијско технологијо ин наравословје“ Универзитета у Љубљани. Дипломирао је 1972. До 1974. године радио је у привреди. Од 1974. до 1992. године радио је у државној администрацији СФРЈ као специјални саветник у Савезном министарству за унутрашње послове. Од 1992. до 2003. године поново ради у привреди. Такође, од 2003. до 2013. је потпуно посвећен раду у спорту. Актуелни је председник Друштва Словенаца „Сава“ у Београду и председник Националног савета словеначке националне мањине у Србји.

Која је улога постојања бројних удружења Словенаца и у каквом су односу са Националним саветом?

– Словенци су на овим просторима присутни око две стотине година и долазили су у разним периодима, углавном индивидуално као стручњаци за рударство и друге техничке струке. Зато је словеначка популација у Србији диспергована по целој њеној територији, али је то највећим делом урбана популација. Једино организоване пресељавање је било у периоду непосредно после Другог светског рата, од 1946-1948. године, у околину Вршца, када је било досељено 4.000 сељака из пасивних крајева Словеније.

– Словенци су се у својој новој средини организовали у удружења ради очувања језика и обичаја. Тренутно је у Србији активних 15 удружења. Национални савет је кровна организација ових удружења и помаже њихов рад.

Како оцењујете могућност Словенаца да у Србији остваре мањинска права?

– Словенцима, као и свим другим националним мањинама у Србији, Законом о заштити људских и мањинских права дато је право на културну самоуправу. Они је остварују преко Националног савета, који је представничко тело словеначке заједнице. Словеначки језик је од ове школске године ушао у школски систем Србије као изборни предмет у основним школама, на шта смо посебно поносни.

Које су ваше препоруке за унапређење конкретног стања?

Члан националног савета Саша Радић и председник Саша Вербич на једном од Сајмова националних мањина, на којем Национални савет Словенаца учествује сваке године

– Структура словеначке популације је таква да већина живи у урбаним срединама и добро је образована. Пошто не постоји језичка баријера, Словенци су добро интегрисани у српском друштву. Што се тиче материјалног стања, ту делимо судбину својих суграђана.

Размишља ли се о мерама које би бар 

успориле депопулацију словеначког становништа у Србији?

– И по том питању делимо судину већинског народа. Очигледно да промене које су настале задњих 20 година, у свету па и у Србији, утичу на наталитет. Несигурност посла, све дуже радно време (званично и незванично), теже долажење до кредита за станове, све то утиче на смањење популације, како за нашу националну мањину тако и за већински народ.

 

 

(ПРЕВЕДЕНО НА СЛОВЕНАЧКИ ЈЕЗИК)

Z Verbičem o manjšinskih pravicah

Nacionalni svet Slovencev zbere pripadnike slovenske skupnosti v Srbiji, tako posameznike kot združenja, kar prispeva k ohranjanju nacionalnih posebnosti in bogati vsebine Srbije na vseh področjih družbenega življenja. O konkretnih dejavnostih in stopnji uresničevanja pravic manjšin smo se pogovarjali s predsednikom Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine Sašo Verbičem:


Kateri so najpomembnejši elementi narodne identitete Slovencev v Srbiji in koliko so ti dostopni
mlajšim generacijam?

– Za ohranjanje narodne identitete je vsekakor najpomembnejši jezik, zatem pa kultura in tradicija. Učenje slovenskega jezika z osnovami kulture je organizirano v slovenskih društvih po celem območju Srbije, izvajajo pa ga učitelji, napoteni s strani Ministrstva za izobraževanje, znanost in šport Republike Slovenije. Nacionalni svet Slovencev se prav tako ukvarja z ohranjanjem kulturne zapuščine ter s sodobno ustvarjalnostjo pripadnikih slovenske skupnosti v Srbiji, ki jo v manjšem številu predstavljajo neposredni izseljenci, v večjem delu pa njihovi potomci.

 

Saša Verbič je rojen 6. marca 1948 v Beogradu. Študiral je v Ljubljani na Fakulteti za “Splošno kemijsko tehnologijo in naravoslovje”  Univerze v Ljubljani. Diplomiral je leta 1972. Do leta 1974 je delal v gospodarstvu. Od leta 1974 do 1992 je delal v državni upravi SFRJ kot posebni svetovalec Zveznega ministrstva za notranje zadeve. Od leta 1992 do leta 2003 je ponovno delal v gospodarstvu. Od leta 2003 do leta 2013 je v celoti zavezan delu v športu. Je sedanji predsednik Društva Slovencev “Sava” v Beogradu in predsednik Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine v Srbiji.

Kakšno vlogo igra obstoj številnih združenj Slovencev in v kakšnem odnosu so ti z Nacionalnim svetom?

– Slovenci so na teh območjih prisotni približno 200 let in so prihajali v različnih obdobjih, predvsem individualno – kot strokovnjaki za rudarstvo in druge tehnične stroke. Zato je slovenska populacija v Srbiji razpršena po celi teritoriji države, in sicer gre v glavnem za urbano populacijo. Edino organizirano priseljevanje se je dogajalo

neposredno po II. svetovni vojni, med letoma 1946 in 1948, ko je bilo v okolico Vršca naseljenih 4.000 kmetov iz pasivnih območij Slovenije.

– Slovenci so se v svojem novem okolju organizirali v društva, da bi ohranili jezik in običaje. Trenutno je v Srbiji aktivnih 15 društev. Nacionalni svet je krovna organizacija teh društev in jim pomaga pri njihovem delovanju.

Kako ocenjujete možnosti Slovencev, da v Srbiji uveljavijo svoje manjšinjske pravice?

– Slovencem, enako kot tudi vsem drugim narodnim manjšinam v Srbiji, zakon o zaščiti človekovih in manjšinjskih pravic omogoča pravico do kulturne samouprave. Ti jo uresničujejo prek nacionalnega sveta, ki je predstavniško telo slovenske skupnosti. Slovenski jezik je bil letos vključen v šolski sistem Srbije kot izbirni predmet v osnovnih šolah, na kar smo še posebej ponosni.

Član Nacionalnega sveta Saša Radić in predsednik Saša Verbič na enem od Sejmov narodnih manjšin, na katerem Nacionalni svet Slovencev sodeluje vsako leto

Kakšna so vaša priporočila za izboljšanje dejanskega stanja?

– Struktura slovenske populacije je takšna, da nas večina živi v urbanih okoljih in dosegamo visoko stopnjo izobraženosti. Ker ne obstaja jezikovna prepreka, smo Slovenci dobro integrirani v srbsko društvo. Kar se tiče gmotnega stanja, pa delimo usodo svojih soprebivalcev.

Ali se kaj razmišlja o ukrepih, ki bi vsaj upočasnili depopulacijo slovenskega prebivalstva v Srbiji?

– Tudi v tem pogledu si usodo delimo z večinskim narodom. Očitno spremembe, ki so nastale v zadnjih 20-ih letih v svetu in tudi v Srbiji, vplivajo na nataliteto. Negotovost zaposlitve, vse daljši delovni čas (uraden in neuraden), težji pogoji za pridobitev stanovanjskih kreditov, vse to vpliva na zmanjšanje populacije, tako v naši narodni manjšini kot v večinskem narodu.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства      /     Stališča, izražena v podprtem medijskem projektu, ne odražajo stališč naročnika