ОДРЖАНА ЦЕНТРАЛНА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ПОЖАРЕВЦУ
Са благословом Његовог преосвештенства епископа Браничевског, господина Игнатија, синоћ је у Великој сали Центра за културу Пожаревац приређена Светосавска академија којој су, уз грађанство Пожаревца присуствовали владика Игнатије, свештеници, ђакони, представници Градcке управе, ђаци пожаревачких школа… Госте свечаности у Холу је дочекала поставка изложбе ликовних радова чији су аутори ученици веронауке пожаревачких школа.
Први део академије чинио је драмски приказ који у први план ставља чињеницу, да, иако се позивамо на Светог Саву као нашег највећег учитеља и просветитеља, савремени школски системи не почивају на светосавским основама. Овај сјајно осмишљен драматуршки сегмент, који у себи носи упозоравајуће ноте, приказао је присутнима чињеницу да савремена цивилизација полази од човека као индивидуе коју ће формирати кроз школски систем почев од јаслица, и научити га да шта и како да мисли, а као основа узет је сиже дистопијског романа Реја Бредберија „Фаренхајт 451“ из 1953. године.
Гости Светосавске академије у другом делу имали су прилику да се кроз сегменте о животу и раду подсете на непроцењиво дело, посебно на трајну поруку коју нам је Свети Сава оставио, чији је централни део вера у победу живота над смрћу и Његову бригу за самосталност српске Цркве. Овај део Академије, заснован на делима јеромонаха Доментијана, Савиног биографа, употпуњен је музичким пасажима у извођењу Хора Саборне цркве у Пожаревцу и слајдовима на којима су приказани фрескописи и иконописи из живота и рада Растка Немањића – Светог Саве.
По изведеном драмском приказу, пригодну беседу изговорио је ђакон Душан Пауновић, између осталог наглашавајући:
– Ове године Црква Божија у Србији обележава и велики јубилеј – осам векова од добијања аутокефалије. Савину бригу за добијање самосталности Цркве у Србији не треба посматрати као покушај стварања једне националне цркве. За Светог Саву би свака Црква која постане нацонална истовремео престала да буде верна икона будућег Царства Божијег, у коме се превазилазе све природне и социјалне поделе. Зато Савино старање за Цркву у Србији, Доментијан описује као настојање да се очува јединство Цркве која је у Савино време, већ постојала на овим просторима. Будући да је јединство Цркве могуће само у личности епископа, Сава одлази код цариградског и васељенског патријарха како би овај рукоположио и поставио једног епископа који ће устројавати живот Цркве Божије на територији која му је поверена. Мудром одлуком цариградског и васељенског патријарха, 1219. године на ову узвишену службу постављен је Сава, нагласио је ђакон Пауновић. – Сава је веровао у то да мноштво локалних цркава широм васељене потребује едног првог екипскопа, који ће начелствовати Литургијом онда када се сви епископи саберу на једном месту, а све то како бисмо се избавили из смрти која се пројављује кроз поделе и раздоре. Зато, наше сећање на Светог Саву не би требало да се оконча овом Академијом, већ сутрашњом литургијом. Једино на тај начин, сједињујући се сутра на Литургији причешћем са нашим Светитељем, и ми ћемо бити укључени у вечно Божје сећање, и тако заједно вечно постојати.
У Светосавској академији учествовали су студенти Богословског факултета пореклом из Пожаревца, ученици веронауке, Хор Саброне цркве у Пожаревцу , као и ђакони Душан Пауновић и Марко Трифуновић који су осмислили и приредили програм.
Влада Винкић
Фото: Дарко Динић