У четвртак, 22.фебруара, преминуо је Милић Антонијевић један од хроничара стишког и браничевског краја, некадашњи радник новинске куће “Реч народа” . У сегмент истраживања локалне историографије активно је ушао тек по пензионисању, а његово прво штампано дело „Црљенац и Црљенчани“ објавила је Српска академија наука и уметности, чиме се може похвалити мали број људи.

Милић Антонијевић – Мића, рођен је 25.децембра 1941.године у Црљенцу у земљорадничкој породици Тихомира и Бранке. По окончаном школовању животни токови одвели су га у Немачку где је девет година провео у Билефелду. Повратком, запослио и остатак радног века провео у новинској кући „Реч народа“. Иако ток догађаја упућује на то да је Милић рад на историографији започео са првим пензионерским данима, чињенице говоре да је овај сегмент почео много раније. Захваљујући деди Радославу и оцу Тихомиру. Непосредно по пензионисању Мићини пријатељи и „земљаци“ Богољуб-Бога Трифуновић и Драгослав Живадиновић, упутили су га у срж истраживања такозване завичајне историографије у коју  се  упустио. Након издања „Црљенац и Црљенчани“ у оквиру САНУ едиције „Села“, Антонијевић захвљајући познаницима, породици и посебно наговору археолога Драгана Јацановића,  улази у пројекат „Долина Витовнице“. Посебну част по објављивању ове књиге Милићу је указала Народна библиотека Србије писмом у коме се наводи молба игумана манастира Хиландар да библиотеци ове духовне институције дарује неколико примерака што је радо учинио, поклањајући уједно и тада најновије издање „Хајдуци Хомоља“. Књига „Хајдуци Хомоља“ обухвата трагичну судбину неколицине људи, бегунаца и дезертера српске војске који су се у потрази за лагодним животом вишестуко огрешили о правила живота и људскости. Истраживачки рад га доцније води у пројекат који обрађује тематику његове шире породице. Реч је о књизи „Сведоци времена“ у којој се кроз призму живота ауторових предака и родбине преламају не само личности, биографије и судбине, већ и бројна искуства, међуљудски и односи различитих култура. Речју, Милић је овом књигом из посебног угла јавности несебично презентовао локалну, српску па и светску историју.

-Што сам више радио, видици су били шири. Наиме, дошло је и до пете књиге коју сам назвао „Стишка сага – приче из браничевске прошлости““ у којој сам се зауставио на Браничеву, а која се заснива на причама предака и чињеници да је тај простор био највећа раскрсница свих светских народа. Мотив су биле речи Јована Цвијића да је вишестука измена становништа на територији Србије била најинтензивнија у Подунављу и Браничеву, а садашња истраживања доказују да је најслабији српски геном на територији Подунавља, рекао је Антонијевић у својевременом интервјуу нашим новинама који је и један од приређивача монографије „Сто година црљеначке културне традиције“ (2013).

Сахрана Милића Миће Антонијевића обавиће се  у суботу 24.фебруара на гробљу у Црљенцу у 14 часова.

                                                                                                                            Влада Винкић

Share.
Leave A Reply

Skip to content