Љубица Урошевић, свим старим Пожаревљанима позната као Фото Роса, рођена је у селу Деч у Срему, од мајке Ангелине и оца Аксентија Орловића, пореклом из Лике.
Детињство и рану младост провела је у разним крајевима тадашње Југославије, селећи се са мајком, оцем и братом у оне градове где је њен отац добијао премештај као радник на железници. Година 1941. их је затекла у Винковцима у Хрватској и одатле су тешком муком успели да се пребаце преко Саве у Србију. Прво су дошли у Лајковац, потом у Смедерево, а након погибије оца, приликом савезничког бомбардовања Смедерева, са мајком и братом долази у Пожаревац, учи фотографски занат и заснива породицу са Миодрагом Урошевићем – Ћатом.
Већ у првим послератним годинама активно се укључује у друштвено-политички живот нашег града борећи се за права радничке класе. Шездесетих и седамдесетих година прошлог века учествовала је као представник Пожаревца на Конгресима СК Југославије и СК Србије.
Радила је активно у многим школским одборима , као активиста конференције жена, као и у својој месној заједници и Скупштини општине као одборник. За тај свој рад добила је Октобарску награду Општине Пожаревац. Увек је са великим поносом и радошћу говорила да је њена породица једна од ретких у Србији чија су три члана добитници Октобарске награде. Супруг Миодраг за рад у области спорта, Љубица за друштвено-политички рад и ћерка Душанка за рад из области медицине.
И поред великог ангажовања на друштвеном плану, била је веома посвећена својој породици, супругу Ћати, деци Слободану и Душанки, радећи без дана годишњег и недељног одмора да би деци омогућила школовање на Правном и Медицинском факултету у Београду.
Своју велику љубав и бригу у каснијим годинама посветила је својим унуцима Урошу, Јелени, Ани и Александру а последњих година и праунуцима Ђурађу, Петру и Владимиру чијим се доласцима увек посебно радовала.
Радила је активно у многим школским одборима , као активиста конференције жена, као и у својој месној заједници и Скупштини општине као одборник. За тај свој рад добила је Октобарску награду Општине Пожаревац. Увек је са великим поносом и радошћу говорила да је њена породица једна од ретких у Србији чија су три члана добитници Октобарске награде. Супруг Миодраг за рад у области спорта, Љубица за друштвено-политички рад и ћерка Душанка за рад из области медицине.
И поред великог ангажовања на друштвеном плану, била је веома посвећена својој породици, супругу Ћати, деци Слободану и Душанки, радећи без дана годишњег и недељног одмора да би деци омогућила школовање на Правном и Медицинском факултету у Београду. Своју велику љубав и бригу у каснијим годинама посветила је својим унуцима Урошу, Јелени, Ани и Александру а последњих година и праунуцима Ђурађу, Петру и Владимиру чијим се доласцима увек посебно радовала.
Као изванредни занатски мајстор-фотограф, свима у граду је постала позната по називу фотографске радње ФОТО Росе коју је основала и радила у њој до одласка у пензију. Радња се налазила на тадашњем корзоу. Грађани су приликом шетње увек радо застајали испред излога гледајући изванредно занатски урађене фотографије Пожаревљана који су добијајући своје место у излогу постајали личности о којима се говорило у овом граду.