Поменом који је крај Спомен обележја палим борцима у отаџбинским ратовима од 1990. до 1999. године у Костолцу, служио старешина Цркве Светог Максима Исповедника протојереј Дејан Лазаров са свештенством, обележен је дан сећања на жртве НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
Након минута тишине којим је одата пошта настрадалима, на пригодном скупу поводом 24. марта, дана када је пре 27 година отпочело бомбардовање СР Југославије, положени су венци на споменик страдалим борцима.
Венце су положили представници породица палих бораца, Министарства одбране и Војске Србије, МУП – а, Града Пожаревца, Градске општине Костолац, Акционарског друштва „Електропривреда Србије – Огранка ТЕ – КО Костолац“, Удружења „Српски ратни ветерани Костолца“ и Удружења потомака ратника ослободилачких ратова 1912 – 1920.
– Таква агресија, која се догодила пре 27 година, више никада не сме да се понови. Животи који су изгубљени, као и многи повређени, никада не смеју бити заборављени, наглашено је крај Спомен обележја, на којем су исписана имена дванаесторице храбрих Костолчана.
ОДРАСТАЊЕ БЕЗ ОЧЕВОГ ОСМЕХА
Испред породица палих бораца, пред Спомен обележјем на Тргу Братства и јединства у Костолцу, обратила се Јелена Јосић Живковић.
– Данас стојим овде пред вама, не само као појединац, већ као глас једног детињства које је обележила тишина тамо где је требао да буде очев осмех. Кажу да време лечи све, али за нас, децу палих бораца време је само простор у коме учимо како се живи са празнином великом као планина. Ја свог оца не памтим по боји гласа или топлини загрљаја. Те успомене су ми украдене у пролеће 1999. године. Памтим га по причама његових сабораца, да је био храбар када је било најтеже, да је делио последње парче хлеба и да није ни тренутка оклевао стати на браник отаџбине.
– Често ме питају да ли сам љута. Нисам. Понос који осећам јачи је од сваког гнева. Мој отац и саборци нису бранили само камен и границу. Бранили су наше право да данас овде стојимо уздигнуте главе. Волела бих да су они данас овде и да виде у какве смо људе израсли. Како су нас мајке надљудским напорима извеле на прави пут. Како би само били поносни. Наша је обавеза да њихова имена не буду само уклесана на споменицима, већ уписана у свакодневне животе, кроз поштење, храброст и љубав према овој земљи. Дужност нам је да истину о њиховим жртвама преносимо и учимо нашу децу, а они своју, да им имена никада не прекрије прашина историје, рекла је Јосић Живковић.
ИСТИНА О ХЕРОЈСТВУ ВОЈНИКА, ПОЛИЦАЈАЦА, ЛЕКАРА…
Председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски, нагласио је да нас сећање на 1999. годину учи важној лекцији – да само заједништвом, међусобним уважавањем и солидарношћу можемо сачувати оно што нам је највредније, а то су мир, слобода и достојанство.
– Данас, када се присећамо свих хероја који су дали своје животе за отаџбину, чинимо то са дубоким поштовањем и захвалношћу. Зато је наша обавеза да преносимо истину. Истину о херојству војника и полицајаца који су бранили домовину, о лекарима који су спасавали животе под кишом бомби и људима, који су, упркос свему, показали солидарност и доброту, рекао је Крстаноски и додао:
– Наша одговорност је да млађим генерацијама пренесемо поуке из тог тешког периода – да сукоби никада нису решење и да је дијалог најбољи пут ка трајном миру. Данас изражавамо вечну захвалност онима који су дали своје животе за нашу земљу и за нас, обавезујући се да чувамо сећање на њих, као и да се доследно боримо за друштво у којем правда и мир увек побеђују силе мрака. Изражавамо дубоко поштовање свим породицама које су изгубиле своје најмилије. Њихов губитак не може се надокнадити, али ће сећање на наше хероје бити трајно уграђено у темеље нашег друштва, нагласио је Крстаноски.
Д. Динић