Поводом великог јубилеја, 170 година од оснивања и рада Казнено – поправног завода “Забела” из Пожаревца, одржана је свечана академија.
Осмишљен и пројектован као израз тежње тадашње Кнежевине Србије да буде савремена у Европи и свету, ова установа је подразумевала све промене које је носио 19. век у приступу заједнице криминалу и преступима.
ХУМАНОСТ ИСПРЕД ОДМАЗДЕ
Управних КПЗ Пожаревац “Забела” Дејан Новаковић нагласио је да су уз подршку Министарства правде у протеклих неколико година уложени интензивни напори на унапређењу материјалних услова у којима бораве осуђена лица.
– Показали смо да смо друштвено одговорна установа, јер својом сталном будном посвећеношћу у заједници у којој живимо и радимо, с поносом смо носили и проносимо име наше установе и настављамо да то чинимо и убудуће. У епицентру нашег рада је безбедност, а то је мотив више да своје радне задатке обављамо не само у корак са временом, већ и да предвидимо могуће ризике и испланирамо механизме за њихово спречавање. Ми већ неколико година уназад обезбеђујемо средства за стручно оспособљавање осуђених лица за више врста занимања која су дефицитарна на тржишту рада, као што су обука за заваривање, пекарство, израду намештаја од плочастог материјала, гајење поврћа у заштићеном простору и израду сито штампе. Од 2018. године до данас изграђена су три нова модерна павиљона за смештај 670 осуђеника. Наша намера је да до краја ове године почнемо са изградњом још два павиљона за смештај 432 осуђена лица, рекао је Новаковић.
ИНТЕГРАЦИЈА ОСУЂЕНИХ ЛИЦА
Директор управе за извршење кривичних санкција Дејан Царевић истакао је да су павиљони Забеле део вредне материјалне историјске грађе, који сведоче о тежњи државе да усвоји модерна европска решења у циљу хуманог третмана извршења казне зетвора.
– Основни и најважнији циљ у нашем раду је што успешнија интеграција осуђених лица у заједницу. Осуђена лица имају могућност да стекну радне навике, искуство у раду на одговорним пословима и затим да по истеку казне издржавају своје породице, не страхујући за своју егзистенцију. Наш апел послодавцима је да не гледају на бивша осуђена лица кроз грешку коју су некад починили, већ искључиво као на људе који су квалификовани за захтевне послове на којима је потребна радна снага. То је једино исправно и људски, а из угла економије и прагматично. Слободно могу да кажем да смо испоштовали наслеђе које су нам оставили министар Ђорђе Ценић и други умни људи који су хуманост ставили испред одмазде и на тај начин приближили Србију савременој Европи, казао је Царевић и додао да су предузете бројне активности у погледу усвајања препорука Националног механизма за превенцију тортуре и Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака у погледу унапређења третмана према лицима осуђеним за организовани криминал који служе казну у Посебном одељењу.
Забела је направила искорак и у погледу људских права када је прошле године организовала кошаркашки турнир са тимовима државног првенства. Она је тиме постала први активни затвор у свету који је организовао овакву спортску манифестацију, упркос изазовима које она може да донесе. Забела је тога дана била место правог спортског спектакла са одлично расположеном публиком и фер плејом на свакој утакмици. Померања у границама слободе не би било могуће без огромних напора свих запослених у Забели – њих више од 400 у службама, од које је свака блиско упућена једна на другу.
СВЕДОЧАНСТВО О ИДЕНТИТЕТУ И ОСОБЕНОСТИ ГРАДА ПОЖАРЕВЦА
Историјски архив Пожаревац је једна од партнерских институција на великом научном пројекту о историји казнено – поправног система у Србији на примеру пожаревачког Казненог завода.
Заједничким подухватом са Криминалистичко – полицијским универзитетом у Београду и под покровитељством Града Пожаревца урађена је велика изложбена поставка и научна монографија у два тома, на тему казненог система у Србији на примеру Казнено – поправног завода Пожаревац – Забела од 1853. до 1945. године.
– Историјски архив Пожаревац је једини архив у Србији који је преузео архивску грађу као прворазредни историјски извор од једног казненог завода, у овом случају пожаревачког Казненог завода, те нам је то била основа и полазиште за вишегодишње научно истраживање архивског фундуса Историјског архива Пожаревац, али и других архивских установа у Србији на ову тему, попут Државног архива Србије, Архива Југославије, Архива Војводине, истакла је др Николић и наставила:
– Седамнаест деценија трајања КПЗ Забела јесте драгоцен податак о стању у области казнене политике у Србији, а још више сведочанство о идентитету и особености града Пожаревца. Поред историјата и организације рада пожаревачког Казненог завода од оснивања до 1918. године, нашу пажњу су заокупила увек актуелна питања статуса политичких осуђеника, жена осуђеница и малолетника, осуђеничка статистика и преовлађујуће врсте кривица код ових популација, као и поступања са осуђеницима унутар затворских зидина. Управо желећи да расветлимо судбине многих који су били осуђени и заточени у Забели, покренули смо истраживање и презентовање доступне архивске грађе.
– Овај пројекат од националног значаја пружио је један свеобухватан увид у примењиване мере заштите државе од криминалитета, а кроз њихову примену социолошке, антрополошке, културолошке, политичке, верске, економске и правне разлике Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевинње СХС и Југославије у периоду од 1853. године до 1945. године. Надамо се да ће се стећи услови да тим стручњака и научних посленика КПУ и Историјског архива Пожаревац настави своје истраживање и пружи увид у податке за период изградње социјалистичке државе од 1945. године па надаље, закључила је директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић.
У културно – уметничком делу програму наступили су Градски женски хор „Барили“ и оркестар „Гвардија“.
Д. Динић