Народни оркестар „Сербиа“ из Петровца на Млави, на челу са Новицом Стојимировићем и Микицом Лукићем, познат је широм Србије и ван њених граница, по својој племенитој мисији да од заборава сачува традиционалну изворну музику. Петнаест година нижу се наступи овог оркестра, на радост бројних љубитеља ове врсте музике, али и етнолога, који прате и истражују народно стваралаштво.
Петнаестогодишњицу трајања Народни оркестар „Сербиа“, обележио је крајем минуле године, промоцијом монографије под називом „СЕРБИА“ – Народни оркестар и концертом „Бистра водо, мој студен кладенче“. Представљању књиге и концерту, присуствовала је бројна публика, љубитељи ове врсте уметности, који су и најбројнији, гости и представници локалних самоуправа из суседних општина, представници Националног Савета Влаха, као и врло значајни гости и уметници из Београда: Влада Пановић, уметнички руководилац Народног оркестра РТС и уредница канала „Коло“ на РТС, Сандра Милошевић.
Аутори монографије су Новица Стојимировић и Микица Лукић. Уредничку палицу преузео је Данило Радојковић, професор књижевности, а издавач је Културно просветни центар, Петровац на Млави. После уводне речи приређивача, следе текстови који говоре о богатој и разноврсној музичкој традицији Петровца на Млави, вокалним извођачима и инструменталистима, старим извођачким, претежно дувачким инструментима. Текстове у првом делу књиге, потписују: Новица Стојимировић, Влада Винкић, Бранко Манас, Милица Илић, Димитрије О. Големовић, Влада Пановић, Војислов Петковић, Милисав Миленковић, Биљана Петровић, Галина Перић, Саша Дражиловић, Јадранка Грбиновић, Мирко Рондовић, Данијела Б. Радуловић, Јадранка Цветковић, Зорка Стојановић, Наташа Николић, Владимир Пауновић, Веља Кокорић, Зоран Марић и многи други. Својим прилозима подршку Народном оркестру „Сербиа“, дали су Центри за културу из Пожаревца, Кучева, Малог Црнића, Великог Градишта, Петровца, као и Библиотеке из Малог Црнића и Петровца.
ЧУВАРИ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА
О монографији су веома надахнуто говорили: Данило Радојковић, Новица Стојимировић и Микица Лукић и Влада Панић.
-Значај ове књиге се може видети и као бележење у времену племените мисије коју проводи оркестар „Сербиа“, у културним и духовним приликама у којима се наш народ налази. Текстови у овој књизи говоре о настојањима оркестра „Сербиа“ да сачувају и поспеше развој изворног народног музичког стваралаштва. Траговима великог „Царевца“, за кога народна песма и игра није само музички цитат већ естетска творевина, говор музике, читава прича. Аутори текстова у овој монографији су бројни и различити животних опредељења: од познавалаца музичког стваралаштва и традиције, извођача, музичких стваралаца, интелектуалаца различитих профила, културних посленика до обичних људи, које је очарао тон, звук и глас НО „Сербиа”, рекао је Данило Радојковић.
-Желели смо и замислили ову књигу, као петнаестогодишњи пресек рада оркестра „Сербиа“, са елементима пронађеним у архивама о богатој музичкој традицији Петровца на Млави. Нисмо желели да ми, чланови оркестра говоримо о значају нашег рада, који јесте велики подухват, него смо то препустили сарадницима, нашим пријатељима, стручњацима, познаваоцима музичке уметности или како смо их ми назвали казивачима. Ми знамо зашто то радимо, али најважније је да су и други схватили вредност нашег рада и постојања Оркестра. Срећан сам што смо нашу идеју реализовали у дело. Срећан сам што смо сопствено знање пренели на младе људе, наше ученике, који су данас врсни музичари и који наступају са нама. Препознали сте један од чинилаца који један народ одваја од других и по коме се препознаје. У нашем случају то је музика. Захваљујем се на подршци локалној самоуправи, односно Општини Петровац на Млави, Културно просветном центру – Петровац на Млави, Савету националне мањине Влаха и свима који су на било који начин допринели издавању ове књиге, истакао је Новица Стојимировић.
ХИЉАДУ МЕЛОДИЈА
Велики труд и рад на прикупљању грађе за монографију није био лак и једноставан. Стојимировић каже да су се трудили да све што је важно прикажу на овим страницама, а везано је за музичку уметност нашег краја.
-У протеклих 15 година снимили смо око 1000 мелодија, значи 60 песама годишње, што је велики успех. Поносан сам, јер смо оставили траг који ће и други пратити. Борићемо се и даље да сачувамо идентитет овог краја, богатим како српским тако и влашким мелодијама.
Влада Пановић је истакао да је привилегија бити са овим људима који су праве искре у нашем традиционалном стваралаштву.
-Сви знамо у каквом времену живимо и како смо сведоци посрнућа наше културе. Зато ми је драго што ће и у другим градовима никнути ово лепо семе уметника, као што су Новица Стојимировић и Миодраг Микица Лукић. Драго ми је што су Културно просветни центар и Општина Петровац, препознали вредност постојања, рада, упорности и залагања НО „Сербиа“, а ми ћемо са наше стране направити једну добру везу са Народним оркестром из овог места. Прилика је да кажем јавно, да уколико имате талентоване суграђане, можемо преко ове сарадње да их стимулишемо преко РТС, у виду снимања трајних снимака, наравно после аудиције. Наравно, морамо све ово да ширимо, и што више ангажујемо младе људе, како би се окренули нашим традиционалним вредностима, пре свега културној традицији, и вери, рекао је Влада Пановић.
Проф. др Димитрије О. Големовић каже да народни оркестар „Сербиа“ успешно наставља добру праксу некадашњег оркестарског музицирања. О томе, каже, сведочи његов хетероген, а ипак складан састав, са више инструмената, који имају различите улоге.
-Њихов репертоар је богат, будући да се осим нумера српских кола и песама, на њему налазе и нумере које припадају другим народностима и националним мањинама, у првом реду влашке. У току свог петнаестогодишњег постојања, оркестар је имао бројне наступе широм Србије и у иностранству, као и на телевизији. Пратио је такмичаре на чувеном такмичењу виолиниста, “Царевчеви дани“, истиче етномузиколог и композитор из Београда.
Уследио је концерт Народног оркестра „Сербиа“ под називом „Бистра водо мој студен кладенче“, на коме наступили и драги гости Владимир Пановић и Сандра Милошевић.
З. Стојановић