2020-03-01T08:54:36+01:00 1. марта, 2020. 08:54 |

Сине, Бог те чув’о

За Радета Николића Бикињца са правом кажу да је краљ фестивала и весеља. У последњих четрдесет година колико се бави певањем, није било фестивала народне музике на којем није учествовао и освајао награде, а на Шумадијском сабору, Моравским бисерима,  фестивалу „Млава пева“ и Стишким акордима и по више пута. Интересантно је да је Раде први јавни наступ имао баш на једном фестивалу. Пријавио се на конкурс за „Браничевски сабор ’79“ и поред бројних популарнијих и искуснијих певача тога доба победио. Та победа је била одлучујућа у избору за будуће занимање. Обзиром на то да се убрзо прочуло за несвакидашњи певачки таленат млађаног Радета Николића из Бикиња, који уз то на репертоару већ имао велики број народних песама, бројни оркестри су се просто утркивали да га приволе да са њима пева. Певао је са свима, а највише се задржао у оркестрима популарног кантаутора Жице Марковића и једног од најбољих хармоникаша у Србији Гордана Ташића, којим је у то време руководио легендарни Мића Панић. Наступао је са највећим звездама народне музике Шабаном Шаулићем, Маринком Роквићем, Снежаном Ђуришић, Горданом Лазаревић, Мирославом Илићем, Зорицом Брунцлик, Радишом Урошевићем и сви су му одавали признања за изванредне интерпретације, уз  коментаре да је заслужио много већу популарност. Раде се није обазирао на хвалоспеве колега, већ је остао скроман, вредно је учио и задовољио се тиме да буде у „златној средини” и да већ четири деценије буде један од најцењенијих и најтраженијих певача народне музике на бројним весељима у Стигу, Подунављу и Поморављу. С времена на време скокне преко „гране“ одакле све чешће стижу позиви наших гастарбајтера, који весеља организују у земљама где живе и раде.

 У међувремену Раде Бикињац  је снимао плоче, такмичио се и освајао награде на фестивалима народне музике, најчешће тамо где се певало уживо.

                                                                       ДИЛЕМА

Слава га је задесила 1991. године после двоструке победе на фестивалу народне музике „Шумадијски сабор“,  који се одржавао у Аранђеловцу.  Са песмом Предрага Вуковића Вукаса „Сине, Бог те чув’о“, освојио је Прву награду  публике и Стручног жирија испред комплетне естрадне елите као што су Зорица Брунцлик, Саво Радусиновић, Вера Матовић, Зоран Јовановић, Радиша Урошевић, Ера Ојданић и други. Изузетна песма и Радетово надахнуто извођење никога није оставило равнодушним. Извештачи са фестивала су били једнодушни у процени да је рођена велика певачка звезда и да је Раде интерпретатор изузетних вокалних могућности. Али, да би се постало певачка звезда осим добрих песама и врхунског извођења било је потребно још нешто. За почетак „то нешто“ је било пресељење у Београд, да се буде на оку медијима, композиторима, менаџерима и свима онима који креирају естрадну популарност. Раде Бикињац је био у великој дилеми.

 – Знао сам да се звезде стварају у Београду и некако је било логично да се преселим у главни град. Међутим, нисам био спреман на толику жртву. Све што сам стекао и што волим налази се овде у Бикињу. Не верујем да бих могао да живим на другом месту. Овде је моја оаза мира и радости. Овде су ми пријатељи,  преко пута моје куће налази се стадион ФК „Полет“  где се ослобађам психичког напора и негативне енергије која се нагомилава на напорним тезгама. Овде скупљам нову снагу у кругу породице, каже са осмехом Раде.

Џак брашна

Од бројних реномираних композитора и сарадника Раде је посебно поштовање имао према Предрагу Вуковићу Вукасу који му је подарио песме „Ко ти срцу откуцаје броји?”, “Веренице, невернице” и “Сине, Бог те чув’о”, песму која га је прославила и постала његов заштитни знак.

 -После велике победе на Шумадијском сабору запутио сам се у Чачак код Вукаса да му донесем лепу вест, да поделимо радост и да му се одужим за песму коју ми је подарио. Генијални контроверзни композитор, какав је одувек био и каквог су га многи познавали, само се насмејао, и рекао: „Ако стварно желиш да ми се одужиш, донеси ми џак брашна!” Био сам збуњен и када сам се машио за новчаник, лице му се смркло и само што ми није показао где су врата!  При одласку,  пожалио сам се његовој супрузи Славици на Вукасов захтев, а она ми је тихо рекла: „Знаш ти њега, донеси му тај џак брашна”. Шта сам друго могао да учиним, присећа се Раде сцене са легендарним композитором Предрагом Вуковићем Вукасом.

 

После прве фестивалске победе  на Браничевском сабору ’79, такмичио се на Стишким акордима у Дрмну,  где је са Радишом Трајковићем Ђанијем поделио  прву награду стручног жирија за извођење песме „Није Миле крив”. Ова песма је постала веома популарна и још увек се пева и емитује на радио таласима. Већа популарност га је задесила после успеха са песмом „Сине, Бог те чув’о“ која му је постала лична карта. Иако је одолео светлима велеграда каријера је после ове песме добила „другу димензију”, Раде је постао популаран широм бивше Југославије и наставио да ређа победе на фестивалима. Прва награда публике на Моравским бисерима са песмом „Пробуди се срце моје“, друга награда стручног жирија на истом фестивалу следеће године са песмом „Вратићеш се жива била“. Уследио је наступ и награде на некада престижном фестивалу народне музике у Великом Лаолу „Млава пева“, прва награда публике и друга награда стручног жирија за извођење песме „Хомољски соко“, па опет друга награда публике на Шумадијском сабору са песмом „Навик’о сам ја на тугу“ и тако годинама све до данашњих дана. Недавно је наступио на фестивалу „Лира” и за извођење песме „Златокоса голубица” добио признање, а на последњим Моравским бисерима одржаним крајем прошле, 2019. године награђен је за извођење песме „Како сам те пожелео”.

                                                 ОСТАО ВЕРАН НАРОДНОЈ ПЕСМИ

Више од награда му значе песме које су биле веома прихваћене од бројне публике и касније постале велики хитови, што се ретко дешава фестивалским  песмама. Уосталом, Раде је брижљиво бирао песме које ће снимати, а до сада је објавио десет албума. Његове песме се свакодневно емитују у бројним музичким емисијама радио станица  у целој Србији. “Сине Бог те чув’о”, „Није Миле крив”, „Корак по корак“, „Село моје, три стотине кућа“, „Добро дошла у мој живот“, „Дочекаћу с тобом стоту“, „Била су то лепа времена”, „Процветала грана јоргована“, „Мој живот је моја брига“, као и многе друге песме су довољна гаранција да је Раде Бикињац увелико задужио народну музику и оставио сведочанство у историји и очувању корена српске културе и српског индентитета. Иако је стање на естради такво какво јесте, на срећу још се није уморио и не мисли да стане на броју од десет снимљених албума.

Ђерам није пресушио

Од свих  сарадника и композитора Раде је највише сарађивао са Мишом Стојићевићем,  који му је написао и аранжирао  највише хитова, а уједно у његовом студију “Диск Тон” у Пожаревцу снимио највише песама.

        -Са многима сам сарађивао, али Миша је био чудо од композитора и хармоникаша. Његов таленат и осећај за музику је нешто што никада пре тога нисам срео. За све нас који се бавимо овим послом, а највише за мене, остаће највећа нерешива енигма  како је и зашто напрасно престао  да се бави музиком! За њега је својевремено и  Новица Урошевић рекао да ће управо Миша Стојићевић бити његов наследник. Компоновао је и аранжирао безброј хитова за познате певаче,  као што су Шабан Шаулић, Славица Микшић,  Жаклина Илић,  Смедеревац,  Јоца Стевановић, Горица Илић и многи други. Сви знају за његове хитове  „Ти си лек за моју душу”,  „Сврати да ме видиш”, „Стил живота”, „Куда поћи после свега”, „Марамица”, „Људима сам веровала”, „Дочекаћу с тобом стоту”, „Ех, да сам роса”  и многе велике хитове за познате певаче. Снимио је неколико касета и ЦД-ова са лепим народним колима.  Када је постао најтраженији и најпродуктивнији композитор народне музике, изненада, необјашњиво, престао је да се бави музиком. Никада ником није рекао зашто, иако смо га годинама узалудно убеђивали да настави тамо где је стао. Сви знамо да је народна музика ускраћена за велики број хитова. У међувремену се оженио са познатом певачицом Жаклином Илић, која је, такође из необјашњивих разлога престала да пева и отворили су реномирани ресторан „Ђерам”, али ми певачи се још надамо да онај други  ђерам из кога извире лепа народна песма није пресушио!

Иако није живео у Београду песме су му компоновали најпознатији композитори народне музике као што су: Витомир Животић, Предраг Вуковић Вукас, Ефтим Тиме Петров, Миша Мијатовић, Мирко Глишић,  Љубо Кешељ, Новица Николић Патало, Миша Стојићевић и многи други.

Тренутно је у припреми једанаести ЦД који би требало да заврши овог лета. У студију код Борка Радивојевића, по многима најталентованијег младог хармоникаша, композитора и аранжера снимљено је већ пет песама. Неке је већ успешно промовисао, као што су „Ко зна зна”, „Што ми бројиш године?” и „Ништа ми не могу”.

 Када се може очекивати нови албум?

 – Кад пронађем још пет-шест добрих песама. Тренутно обилазим композиторе и као да је пресахло нових оригиналних идеја, јер као да сви желе да се приклоне овом модерном таласу.  Ја сам увек певао и снимао лепе народне песме и после скоро четири деценије  певања немам потребе да се мењам и изневерим моју публику која воли праву народну музику – каже Раде.

Оно што је мање познато за већину снимљених песама Раде је писао текстове, а у међувремену је и сам почео да компонује, како за себе, тако и за своје колеге. Тренутно је веома слушана песма “Очев свет”, коју је написао колеги Дејану Тејовцу.

Судбина

Када се помене име Радета Николића Бикињца, обично се помисли и на изванредну  певачицу Живкицу Милетић. Пуне четири деценије певају заједно и некако је постало неписано правило да их домаћини  ангажују  да заједно певају на весељима, знајући да је са њима загарантована добра забава. Као круна заједничке сарадње недавно су објавили дуетску песму симболичног наслова „То је судбина”. Публика је ову песму са одушевљењем прихватила и сви се питају како се то тек сада догодило, када толико дуго певају заједно.

    – Нисмо о томе размишљали, али вероватно нам до сада нико није понудио одговарајућу песму. Боље икад, него никад, шеретски ће Раде.

Раде Николић је рођен у маленом Бикињу код Голупца  8. јула 1961. године, као јединац у породици мајке Мирославе и оца Миодрага. Музички ген је наследио од прадеде Владе и деде Боре који су лепо свирали хармонику и имали завидну репутацију на локалном нивоу. Родитељи отац Миодраг и мајка Мирослава изванредно певају и дан данас и не прође весеље и забава, а да не пусте глас и надмећу се у певачком умећу. На жалост или на срећу Радетову и његове супруге Гордане,  кћи Јасна и син Александар и поред тога што су наследили изванредан слух и таленат,  нису изабрали да им музика буде животно опредељење, али је зато унук Јован наследио музичке гене својих дедова. Завршио је средњу музичку школу и изванредно свира хармонику. У студију Новице Николића Патала је снимио „Јованово коло”, које са дедом Радетом промовише на радио таласима и у ТВ емисијама. Почео је да компонује и за почетак је за нови ЦД свом деди Радету Бикињцу компоновао песму  „Кућа мала, више винограда”. Раде је поносан на његов таленат и верује да ће уз преданост и посвећеност музици постићи велики успех.