2017-10-20T08:46:55+02:00 20. октобра, 2017. 08:46 |

СИРОМАШТВО: ИНСТИТУЦИОНАЛНО ЗБРИЊАВАЊЕ

Интегрисана социјална заштита      

Центар за социјалну политику је крајем 2015. и почетком 2016. године спровео истраживање „Мапирање служби социјалне заштите на локалном нивоу“ које је показало да у последње три године није дошло до побољшања у развоју услуга у заједници у Србији. Иако постоје неке промене у односу на 2012, оне су безначајне. Број локалних самоуправа које пружају услуге, укупан износ средстава за ове намене, па чак и број корисника, остао је готово непромењен.

Пројекат „СОЦИЈАЛНА МАРГИНА БРАНИЧЕВА“ суфинансира 

Циљ мапирања је стицање увида у тренутни статус и број услуга социјалне заштите на локалном нивоу. Исто тако, налази и препоруке мапирања услуга социјалне заштите у оквиру мандата локалне самоуправе, треба да допринесу: даљем развоју неинституционалних облика заштите, развоју плурализма међу пружаоцима услуга, стварању интегрисане социјалне заштите, као и побољшање приступачности, ефикасности и квалитета услуга.

             На нивоу локалне самоуправе у Србији о социјално незаштићеним групама становника институционално воде бригу центри за социјални рад. Шематски, центри су спона између оних који имају мандат да брину о добробити заједнице и оних којима је потребна помоћ те исте заједнице. Најблаже речено, несклад између могућности издвајања и стварних потреба социјално угрожених категорија, по било ком основу, у сиромашном друштву је велики и увек на штету ових других.

  ЗА ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД 40 МИЛИОНА

             Град Пожаревац је локална самоуправа са једним од највећих буџета према величини територије и становништва у Србији, око 4 милијарде динара на годишњем нивоу. Ове године је из буџета за делатности Центра за социјални рад издвојено око 40 милиона динара. Према подацима Центра за социјални рад из 2016. године, на територији града живе 1153 материјално угрожена лица односно оних који се сматрају асполутно сиромашним. Према истом извору, 342 породице су оствариле право на сталну новчану помоћ. Прошле године су издата још 803 решења за једнократну помоћ егзистенцијално угроженим по разним основама, углавном за лекове и сахране чланова породице.

                          ГРАДСКИ БУЏЕТ И НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Град Пожаревац који важи за локалну самоуправу са једним од највећих буџета у Србији, око 4 милијарде динара на годишњем нивоу, ове 2017. године издвојио је за делатности Центра за социјални рад око 40 милиона динара. Према подацима Центра из 2016. године на територији града живе 1153 материјално угрожене особе односно оних који се сматрају асполутно сиромашним. Према истом извору, 342 породице је остварило право на сталну новчану помоћ. Прошле године су издата још 803 решења за једнократну помоћ егзистенцијално угроженим по разним основама, углавном за лекове и сахране чланова породице.

             Осим овог институционалног збрињавања најугоженијих и погођених сиромаштвом, локална заједница разне видове помоћи може да пружа и на мање институционализованом нивоу, углавном преко невладиног сектора.

             Најпознатија организација невладиног сектора која се бави обесправљенима и социјално угроженим људима је Црвени крст. Преко ове интернационалне организације на локалном нивоу се дели храна као и друге врсте помоћи попут хигијенских пакета, огрева, збрињавања угрожених. Црвени крст Пожаревац има Народну кухињу, а кувана храна се служи на пунктовима у Пожаревцу и Костолцу. Од 2009. године ова организација спроводи и програм „Помоћ у кући за стара, изнемогла лица и особе са инвалидитетом“ под покровитељством Уједињених нација. Финансијску подршку за реализацију програма геронто домаћица од самог почетка као и за Народну кухињу, пружа локална самоуправа у Пожаревцу.

             Такође и неке друге НВО се баве пружањем помоћи угроженим или маргинализованим групама, добрим делом се ослањајући на институције државе и локалну самоуправу.

  ГРАД ПОЖАРЕВАЦ

 

             Територија града Пожаревца захвата површину од 491 квадратног километра, од чега чак 80 одсто укупне територије чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавско и млавско приобаље. Костолачки басен је један од два велика енергетска центра Србије.

Састоји се од 2 градска, Пожаревац и  Костолац, и 25 сеоских насеља. Има око 75.000 становника. Сам град Пожаревац има 44.000 , Костолац 14.000 и села 17. 000 становника. Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа. 

 

ИВАН ЈОВИЋ, ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ПОЖАРЕВАЦ О СОЦИЈАЛНИМ ДАВАЊИМА

 

Недовољно за све

 

             Иван Јовић је нешто дуже од годину дана члан Градског већа за ресор друштвене делатности и социјална питања и са те позиције најодговорнији за начин и реализацију расподеле буџетских средстава онима којима је помоћ друштва неопходна.

-За Центар за социјални рад и његове кориснике из буџета Града Пожаревца за 2017. годину издвојено је око 40 милиона динара. Да ли је то све што локална самоуправа издваја за социјална давања и помоћ ?

Иван Јовић

-Ове године, каже Јовић, издвојено је и 8 милиона динара по конкурсима преко невладиних организација за област – социјална и дечија заштита. Удружења су конкурисала и кроз своје пројекте помажу социјално угрожене грађане. Град је одвојио и 3,5 милиона за услугу личног пратиоца детета што је на неки начин социјални програм за децу са сметњама у развоју. То је пилот програм који реализује Удружење „Веритас“ и за сада, програм је почео да се спроводи пре петнаестак дана, има 23 пратиоца.

-Пожаревац има Народну кухињу. Храна се припрема у Црвеном крсту. Колико се из градског буџета издваја за ову врсту помоћи ?

-Издвојено је за ову годину 14 милиона динара. Већ је стигао захтев Црвеног крста да се за 2018. годину дода још један милион динара, односно да се средтва увећају. Додатним новцем покрила би се сеоска домаћинства где такође има угроженог становништва, углавном су то стари људи који не могу да дођу на пунктове где се дели храна, па ће има екипе Црвеног крста до кућа допремати пакете са храном.

-У најугроженије и најсиромашније категорије становништва, осим деце и старих, спадају и млади људи без посла и маргинализоване групе. Шта локална самоуправа као организована заједница чија је то и одговорност чини да се њихов положај олакша?

-Конкретно, Град Пожаревац је издвојио 17 милиона динара кроз програм јавних радова који спроводи са Националном службом за запошљавање, баш за маргинализоване групе тешко запошљивих категорија. То такође спада у организован социјални програм. Јавни радови су у току, ангажовано је 140 лица која имају уговор на 4 месеца. Зарада је око 20.000 месечно и сви они за четворомесечни период ангажовања имају здравствено и пензионо осигурање. Новца никад није довољно, не само за социјалне програме него и за све остале потребе. Пожаревац је територијално велики град са распрострањеном површином и великим бројем становника. Потребе су велике и није поента да се сваке године издваја што више новца за социјалне потребе грађана него да се ради на отварању нових радних места, да се запошљавају људи и тим путем смањује потреба за социјалним давањима. Надамо се ускоро, корак по корак, да ће посла бити више. Већ у априлу следеће године очекујемо 300 нових радних места у „Стоп шопу“. Биће још прилика којима ће се пружити могућност младим људима да се запосле.

-Како у Пожаревцу који је територијално распрострањен и има велики број различитих, социјално угрожених категорија, праведно усагласити социјалну политику?

-Немогуће је свима изаћи у сусрет. Велики број угрожених је са подручја Градске општине Костолац, чак 700 корисника Центра је из Костолца. Због њихове немогућности да своја социјална права задовоље у Пожаревцу, отворили смо посебно Одељење у Костолцу са једним бројем стручних радника и једним административним лицем који брину о социјално угроженој категорији грађана на том подручју. Има ту много проблема, од егзистенцијалних до стамбених, хигијенских, здравствених, великог броја деце која не похађају школу…И не само ту. Јављају нам се грађани са разним проблемима: немају кров над главом, неко и буквално нема шта да једе, има много компликованих случајева. У сарадњи са Центром за социјални рад и Црвеним крстом настојимо да нађемо решења за већину проблема, уколико је то у домену нашег рада.                     

  • Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.