Овогодишњи попис становништва је због пандемије одложен за следећу годину. Међутим, никада није прерано за припремање потребних активности, информисање и едукацију грађана с циљем веће транспарентности процеса пописа. Поменуто је посебно значајно за припаднике националних мањина, са акцентом на слободи изјашњавања и афирмације националне припадности. То дугорочно доноси бенефите конкретној мањинској заједници, али и целокупном српском друштву које постојећа разноликост чини богатијим.
Тим поводом смо о правима у вези са пописом становништа и слободном изражавању националне припадности разговарали са председником Извршног одбора Националног савета словеначке националне мањине у Србији Сашом Радићем
ЗНАЧАЈ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
Последњим пописом становништва 2011. године, у Србији је евидентирано 4.033 грађана словеначког порекла. Динамика миграција се отада значајно мењала, али и постојање свести о евентуалној мањинској националној припадности. У том смислу је тешко проценити бројност грађана који ће се на новом попису изјаснити као Словенци, али евидентно је да сви који се на тај начин опредељују имају коме да се обрате за конкретну подршку у очувању и афирмацији словеначког порекла, културе, језика.., као и остваривање одређених права.
– Национални савет словеначке националне мањине је организација којој се законом поверавају одређена јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма, у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима. У управљачкој структури броји петнаест чланова који се бирају непосредним изборима, објашњава председник Извршног одбора Националног савета словеначке националне мањине у Србији Саша Радић и додаје:
– Национални савет је кровна организација и за седамнаест постојећих словеначких друштава у Србији и њихове чланове, као и за остале припаднике ове националне мањине који живе на територији Републике Србије.
– У Београду је 2001. године основано Друштво Словенаца „Сава“, које окупља више од 2.000 чланова, а ове године обележава јубиларних 20 година постојања. Од 2013. године, у Kостолцу постоји Удружење Словенаца које је огранак Друштва Словенаца „Сава“, у којем се окупљају припадници словеначке националне мањине, али и бројни пријатељи Удружења.
Активности ових удружења су разноврсне и усмерене на одржавање блиске комуникације међу члановима, као и неизоставну сарадњу и интеракцију са широм друштвеном заједницом, са циљем неговања и афирмације националног идентитета.
Међу активностима посебно је значајно постојање школе словеначког језика која се годинама успешно организује у костолачком огранку Друштва „Сава“, уз финансирање Министарства за образовање и спорт Републике Словеније. Часови се одржавају у просторијама Техничке школе са домом ученика „Никола Тесла“ у Kостолцу. Школа је бесплатна како за припаднике словеначке националне мањине, тако и за све остале грађане који желе да се упознају са словеначком културом и језиком, а наставу сваког уторка држи професорка словеначког језика Татијана Буквич.
СЛОБОДА ИЗЈАШЊАВАЊА ПРИПАДНОСТИ
Председник Извршног одбора Националног савета словеначке националне мањине у Србији Саша Радић подсећа да је због постојеће пандемије корона вируса и епидемиолошке ситуације, а на основу Закона о изменама Закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2021. године, попис становништва, домаћинстава и станова одложен за октобар 2022. године, указујући на значај упознавања грађана са правима, са акцентом на слободи изјашњавања:
– У члану 47 Устава Републике Србије прописано је да је изражавање националне припадности слободно, док је чланом 42 Устава Републике Србије зајамчена заштита података о личности. Будући да Устав јамчи заштиту података о личности, Закон о попису становништва, домаћинстава и станова 2022. године посебно је предвидео заштиту прикупљених података о попису. Према члану 27 став 3 Закон о попису становништва, домаћинстава и станова 2022. године подаци о личности обрађују се искључиво у статистичке сврхе, уз примену свих техничких и организационих мера за спречавање идентификације особе на коју се подаци односе, укључујући и псеудонимизацију. Чланом 27 став 4 наведеног закона прописано је да се обрада података о личности врши у складу са законом који уређује заштиту података о личности, наводи Радић и подсећа на то да ће Словенија од 1. јула ове године почети председавање Саветом ЕУ у наредних шест месеци.
А. М.