Словеначка заједница у Србији одувек је била активан учесник у развоју српског друштва. Бројни су Словенци и њихова дела постали важан део српске историје, културе, уметности, образовања. Препознатљиви су као једна од најорганизованијих заједница. Негују узајамну сарадњу и блискост са Словенијом и Србијом.
Упркос опадању бројности, њихов допринос није умањен. Годинама уназад трају еминентне манифестације “Дани словеначког филма” и “Прешернови дани”, као и међународни научни часопис “Словеника”, иза којег је уз Национални савет Словенаца стао и Универзитет у Београду.
Словенце у Браничевском округу представља Саша Радић, председник Извршног одбора Националног савета словеначке националне мањине у Србији и председник костолачког Огранка Друштва „Сава“ из Београда.
У даљем раду, Радић најављује проширивање домета неких од манифестација у организацији словеначке заједнице, још интензивнију сарадњу са релевантним установама, али указује и на неке од података од значаја за јаснију слику о Словенцима у Србији:
Да ли је попис становништа Србије пружио реалну слику о бројном стању Словенаца?
– Према последњем попису, број припадника словеначке националне мањине је пратио тренд смањивања броја становника на територији целе Србије, тако да је број становника који су се изјаснили као Словенци мањи у односу на претходни попис. Национални савет словеначке националне мањине је активно учествовао у одржаном попису и имао је бројне активности кроз друштва Словенаца, на тему права и слободног изражавања о националној припадности, у складу са Уставом Републике Србије.
– Додао бих да у Србији живи већи број припадника словеначке националне мањине од броја изјашњених на попису становништва, јер само два најбројнија друштва Словенаца, једно у Београду и друго у Новом Саду, броје око шест хиљада чланова, док у Србији постоји седамнаест друштава Словенаца.
Шта сматрате да, из године у годину, доводи нове полазнике у школу словеначког језика у Костолцу?
– Oве године у Kостолцу је почела десета година учења словеначког језика, коју финансира Министарство образовања Републике Словеније. За разлику од прошлих година, одржава се у костолачком Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић” Пожаревац. Настава је сваке среде и бесплатна је за све заинтересоване грађане који желе да науче словеначки језик и упознају Словенију.
– Ове године је приметно повећан број нових полазника, тако да се настава одржава у две групе. Посебно је велико интересовање за учење словеначког језика међу млађом популацијом. Постоји интересовање за школовање у Словенији, тако да им је значајно познавање језика. Међу полазницима има и младих који су пожелели да се приближе својим коренима, земљи из које потичу њихови родитељи, баке, деке… У том смислу је школа језика, кроз коју се учи и о Словенији, неке људе подстакла да се више окрену свом пореклу.
– Поменуо бих и да ових десет година наставу држи учитељица Татијана Буквич, која у фебруару идуће године стиче услов за старосну пензију, тако да ће је заменити нова учитељица словеначког. Њој смо сви врло захвални, а школа се свакако наставља.
Словенци у Србији негују догађаје у култури, којима осим што се промовише словеначка култура, такође се актуелизује блиска веза између српске и словеначке културе и уметности. Последњи догађај те врсте је манифестација Дани словеначког филма, за коју постоји интересовање да осване и у пожаревачким биоскопима. Да ли су та очекивања филмофила овог краја реална?
– Пројекат „Дани Словеначко филма“ (ДСФ), од великог је значаја за словеначку заједницу у Србији. Аутор је наш прослављени редитељ Драгомир Зупанц. Манифестација траје девет година. Одржава се у већим градовима Србије, у Београду, Нишу, Новом Саду, Смедереву, Панчеву, Kовину, Вршцу и Бору. Окупља значајан број глумаца, редитеља, стручне и шире јавности. На репертоару су најбоља остварења словеначке филмске продукције.
– Знајући да постоји инетересовање и код нас, циљ нам је да следећег пролећа „Дани словеначког филма“ буду приређени у нашим биоскопима. И редитељ Зупанц је врло вољан на сарадњу. Верујем да ће ДСФ и у Пожаревцу постати значајна манифестација.
Којим активностима костолачки Огранак Друштва „Сава“ из Београда остварује интересе словеначке заједнице?
– Наше Друштво је у контакту са Амбасадом Републике Словеније, сарађујемо са Националним саветом словеначке националне мањине, матичним Друштвом „Сава“ из Београда и другим друштвима Словенаца. Генерално је велика интеракција унутар словеначке заједнице.
– Амбасадор Дамњан Бергант је више пута долазио у Kостолац, као и конзул Амбасаде. Та сарадња биће настављена и у наредном периоду. Иначе, амбасадор Бергант је обишао сва друштва Словенаца у Србији и тиме дао подстрек свима да се још виже залажу за унапређење положаја Словенаца у Србији. Наравно, председник Националног савета Словенаца и Друштва „Сава“ Саша Вербич нам је увек на располагању и чест гост.
– Костолачки Огранак Друштва „Сава“ такође има активности у сопственој организацији, пре свега, фокусиране на гостовања представника словеначке културе и уметности.
А. M.
