2018-09-14T00:20:22+00:00 11. септембра 2018, 9:54|

Словенци у Србији / Slovenci v Srbiji

Пројекат „Словенци  Браничевског округа“ суфинансира Министарство културе и информисања РС.  / Projekt „Slovenci Braničevske regije“ sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS

Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.

Словенци, раније Карантанци, су јужнословенски народ који претежно живи у Словенији. Укупно их има око 2,2 милиона, од чега у Словенији живи око 1,7 милиона.

Говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Већином су католичке вероисповести, али су у Србији бројни и православци. У нашој земљи, они су грађани Србије словеначке етничке припадности.

Према подацима ранијих пописа, у Србији су најбројнији били средином прошлог века. Године 1948. било их је 20.998, али се та цифра драстично смањује деведесетих година, па је тако 1991. пописан 8.001 Словенац. Према последњем попису из 2011. године, у Србији су 4.033 припадника словеначке мањине. Од тог броја, 12 посто њих живи на територији Браничевског округа.   

Највише представничко тело у Републици Србији које заступа интересе Словенаца је Национални савет словеначке мањине. Савет је ангажован у области образовања, културе, информисања и службене употребе језика, учествује у процесу одлучивања или одлучује о питањима од значаја за припаднике мањине, од значаја за промоцију права и посебности.

Председник Националног савета је Саша Вербич, који предводи и словеначко Удружење „Сава“ у Београду. На простору Браничевског округа, представник Националног савета је Костолчанин Саша Радић, који је такође и први човек Огранка друштва „Сава“ са седиштем у Костолцу.

Ондашње досељавање Словенаца иницирано је економским моментом услед потребе за стручном радном снагом. Неки од њих формирали су породице и остали у Србији, тако да су данашњи Словенци претежно потомци.

Попут предака, и данас су Словенци стручна радна страна, и то у великој мери висококвалификована. Њихов допринос српском друштву огледа се у свим сегментима, о чему довољно наговештавају и имена неких од знаменитих личности попут породице Рибникар. Треба поменути и Дарју Алауф, пливачицу и учесницу ЛОИ 1992, Матију Амброжића, професора Медицинског факултета у Београду, Наталију Бјелајац (рођено име Антонија Јаворник), хероину српске војске од 1912. до 1918. године, композитора, Стеву Жигона, глумца и редитеља, Даворина Јенка, композитора, Мајду Курника, сликарку, Миховила Логара, композитора, Стефана Недока, хирурга српске војске, Бојана Ступицу, редитеља, професора, архитекту, Драгана Холцера, фудбалера, Мирослава Хубмајера, официра и волонтера у Невесињској пушци, Мирослава Лазанског, новинара и војнополитичког коментатора, Гоцу Тржан, певачицу…


(ПРЕВЕДЕНО НА СЛОВЕНАЧКИ ЈЕЗИК)

Slovenci v Srbiji

Slovenci, prej Karantanci, so južnoslovanski narod, ki pretežno živi v Sloveniji. Skupaj jih je približno 2,2 milijona, od tega jih približno 1,7 milijona prebiva v Sloveniji. Govorijo slovenski jezik, ki pripada slovanski skupini indoevropske družine jezikov. Večina jih je katoliške veroizpovedi, v Srbiji pa so številni tudi pravoslavni kristjani. V naši državi so oni državljani Srbije slovenske narodnosti.

Po podatkih prejšnjih popisov so bili v Srbiji najštevilnejši sredi prejšnjega stoletja. Leta 1948 jih je bilo 20.998, vendar se število drastično zniža v devetdesetih, tako da je po popisu leta 1991 le še 8,001 Slovencev. Po podatkih zadnjega popisa leta 2011, je v Srbiji še 4.033 pripadnikov slovenske manjšine. Od tega jih 12% živi na območju Braničevskega okrožja. Najvišji predstavniški organ v Republiki Srbiji, ki zastopa interese Slovencev, je Nacionalni svet slovenske manjšine. Svet se ukvarja s področjem izobraževanja, kulture, obveščanja in uradne rabe jezika, sodeluje v procesu odločanja, ali odloča o vprašanjih, pomembnih za pripadnike manjšine, pomembne za spodbujanje pravic in posebnosti.

Predsednik Nacionalnega sveta je Saša Verbič, ki vodi slovensko Združenje „Sava“ v Beogradu. Na področju Braničevskega okrožja je predstavnik Nacionalnega sveta Kostolčan Saša Radić, ki je tudi prvi človek Podružnice družbe „Sava“ s sedežem v Kostolcu. Takratno priseljevanje Slovencev je sprožil gospodarski zagon zaradi potrebe po strokovno usposobljeni delovni sili. Nekateri od njih so si ustvarili družino in ostali v Srbiji, tako da so današnji Slovenci pretežno njihovi potomci.

Tudi danes so Slovenci, tako kot njihovi predniki,visoko kvalificirana, strokovna delovna sila., Njihov prispevek k srbski družbi se odraža na vseh področjih, kar dokazujejo imena nekaterih znanih osebnosti, kot je družina Ribnikar. Omeniti je treba tudi Darjo Alauf, plavalko in udeleženko LOI 1992, Matijo Ambrožiča, profesorja Medicinske fakultete v Beogradu, Natalijo Bjelajac (rojstno ime Antonija Javornik), junakinjo srbske vojske od leta 1912 do leta 1918, skladatelja, Steva Žigona, igralca in režiserja, Davorina Jenka, skladatelja, Majdo Kurnik, slikarko, Mihovila Logarja, skladatelja, Stefana Nedoka, kirurga srbske vojske, Bojana Stupico, režiserja, profesorja, arhitekta, Dragana Holcerja, nogometaša, Miroslava Hubmajerja, oficirja in prostovoljca v Nevesinjski puški, Miroslava Lazanskega, novinarja in vojano-političnega komentatorja, Goco Tržan, pevko …

 

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства  /    Stališča, izražena v podprtem medijskem projektu, ne odražajo stališč naročnika