Смеђа мрамораста стеница (Halymorpha halys) је инвазивна врста, која је као штеточина добила на значају када је дошло до климатских промена на глобалном нивоу и када је стигла код нас из источне Азије. Код нас су први примерци нађени у околини Вршца и Београда 2015. године. Опасност од смеђе мраморасте стенице у Србији је значајна, јер је у питању полифагна инвазивна врста без природних непријатеља, за сада.
Одрасле јединке су штитастог облика тела, обојене различитим нијансама смеђе боје на леђима и
трбуху, због чега изгледају као да су мермерне. Јединствена обележја ове стенице су бледожути прстенови у основи и на врху четвртог, као и у основи петог чланчића на тамним антенама. На горњој ивици предњих груди налазе се четири, а на горњој ивици штитића три до пет бакарних пега, у виду малих округлих улегнућа, а дуж уске спољашње ивице трбуха кратке наизменичне тамне и светле траке. Ноге су смеђе мраморне, са црним и белим тачкицама.
Halyomorpha halys у Европи има једну генерацију годишње. Презимљава имаго на скровитим, заклоњеним местима. Циклус развића у Европи још није довољно познат. Чешће од осталих врста из фамилије Pentatomidae ова стеница насељава домове у јесен. Поред тога што, присуством и врло непријатним мирисом који лучи у циљу одбране, изазива узнемиреност, па и панику код становништва, може проузроковати алергијске појаве код осетљивих
особа.
Ова штеточина је изразити полифаг и до сада је регистрована на преко 100 биљних врста међу којима је велики број пољопривредних култура као што су воће и поврће, јабука, крушка, бресква, малина, трешња, паприка, парадајз, краставац, пасуљ и друго. Штете праве ларве и имаго сисањем сокова из свих надземних биљних делова у току целе вегетације. Симптоми напада се манифестују у виду ситних беличастих, округластих убода који касније могу прерасти у некротичне пеге и удубљења која касније проузрокују појаву деформација у виду тзв. „мачјег лица”, тако да им се због лошег изгледа смањује тржишна вредност, а код јаког напада долази до потпуног губитка приноса.
-У нашој земљи ова врста је регистрована у усевима соје, кукуруза, парадајза и паприке као и у засадима јабука, крушака, бресака, ораха, малине и винове лозе. Она је присутна у окућницама и баштама и усевима близу насељених места. Мрамораста стеница је одличан летач, прелети дневно око 1 – 2 километра на висини од 26 метара. У јесен ова стеница мигрира у насеља, због презимљавања и ту тражи заклон. Због тога се може наћи у кућама, али и у другим објектима. Луче непријатни мирис уколико се додирну и веома је непопуларна код људи, каже Драгана Урошевић, дипл. инж. заштите биља у ПССС Пожаревац.
У нашој земљи нема регистрованих инсектицида за сузбијање ове стенице. Препарати из групе пиретроида су се показали као ефикасни, али је њихова употреба ограничена у периоду зрења плодова, као и због штетног деловања на корисне организме. Њихово механичко сакупљање и уништавање могуће је на мањим површинама.
– Есенцијална уља каранфилића, матичњака и менте, као и трострука мешавина наведених биљака делују као скоро стопроцентни репеленти за ову стеницу, док уља зимзелена, гераниума, бухача и рузмарина имају 60 – 85 одсто одбијајуће дејство. Активне супстанце из наведених уља, као и синтетички феромон предаторске стенице Podisus maculiventris, могу бити решење у ефикасном и еколошки погодном програму интегралне борбе са H. halys, тим пре што су већ доступни код многих произвођача у великим количинама и по умереним ценама (у САД-у).Додатна предност је у томе што су нека од ових уља (каранфилић, матичњак, рузмарин и гераниум) и синтетичких компоненти (еугенол) на листи дозвољених биопестицида. Према томе, она би се могла формулисати сама или у комбинацији са инертним материјама и у одговарајућим дозама примењивати погодним распрскивачима у циљу одбијања ове опасне инвазивне стенице, било од биљака, било од објеката за презимљавање, додаје Урошевић.
Д.Д.