Софија Ђорђевић је матуранткиња друштвено – језичког смера Пожаревачке гимназије. Софија себе описује као амбициозну, упорну и друштвену особу, отворену за нова искуства и увек спремну да помогне, саслуша и разуме друге без осуде.
Највише је интересују психологија и теме које се односе на функционисање људског ума, понашање појединаца и међуљудске односе. Сматра да психологија мења начин размишљања и поглед на свет, због чега јој је ова област посебно блиска.
Своја интересовања проналази и у књижевности, коју повезује са психологијом кроз тумачење ликова, њихових особина и поступака.
Верује да књижевност развија критичко мишљење и доприноси разумевању различитих друштвених тема. Највише воли да учи самостално, осим када је тимски рад неопходан, чему се лако прилагођава. Труди се да увек учи са разумевањем, повезујући ново градиво са претходно усвојеним знањима и примењујући их у различитим областима и свакодневном животу.
Током гимназијских дана Софија је била члан школског часописа „Развитак“ и ученичког парламента. Била је полазник курса из предузетништва и дигиталног маркетинга, учествовала је у ликовној колонији и редовно волонтирала у школским активностима. Такмичила се из социологије у писању есеја на тему „Активизам младих у савременом друштву“, као и из психологије на такмичењу одржаном на Филозофском факултету у Нишу.
Славица Јовановић, професорка српског језика и књижевности, каже:
– Софија Ђорђевић је девојка неодољивог осмеха и шарма, уз то вредан ђак, дисциплинована и одговорна преко сваке мере и увек за пример својим другарима из одељења. Софија је неприметно била иницијатор свега лепог и доброг у свом одељењу. Као њен професор српског језика и књижевности, могу да кажем да је пуно постигла у оба сегмента овог предмета. Веома успешно се такмичила у српском језику, али оно што мене посебно чини срећном је висок ниво и стил који је достигла у свом писању. Њени есеји награђени су на многим литерарним конкурсима, писала је о Светом Сави, о матерњем језику, о српско – грчком пријатељству, на школским конкурсима и свуда добијала награде.
– Развила је интелектуалан и емотиван, информативно-истраживачки и личан и интиман приступ темама о којима је писала. Ова вештина или дар, како ја то видим, који се ипак да усавршити вежбањем и читањем, свакако ће јој помоћи у будућем животу. Као и обимно познавање лектире и књижевности као полазишта за академску каријеру, али и, надам се, будућег читаоца који ће увек волети књигу, као и у школи што је.
Када је реч о читању, не ограничава се на један жанр, већ настоји да пружи прилику различитим садржајима који могу допринети ширењу њених интересовања. Најчешће прати садржаје из области популарне психологије, пре свега подкасте и књиге.
Посебно воли да слуша и чита о искуствима других људи, јер сматра да јој то помаже да прошири своја схватања и знања. У наредним годинама види себе као свестраног, посвећеног и успешног студента психологије. Себе замишља као испуњену особу која учи, истражује и усавршава се у области која је највише интересује. Једног дана желела би да се бави психологијом и психотерапијом, уз стално усавршавање и унапређивање знања у тим областима.
Јована Стајић, одељењски старешина и професорка ликовне културе, истиче:
– Када помислим на Софију, прва асоцијација ми је њено самопоуздање којим сигурно корача кроз све изазове. Елоквентна, бистра и мудра, Софија готово свакога очара својим квалитетима. Као њен одељењски старешина током четири године школовања, од колега сам о њој могла да чујем само речи хвале и одушевљење.
– Изузетно је даровита за писану реч, али је подједнако красе и емпатија, разумевање других и спремност да пружи помоћ онда када је она најпотребнија. Активно учествује у бројним хуманитарним акцијама у нашој школи и увек је спремна да стане пред друге и јасно и аргументовано изнесе своје ставове. О њеним вештинама и способностима сведоче успеси које је постигла током школовања и бројне награде које је освојила. Ипак, оно што је посебно издваја као младу особу која ће у будућности сигурно остварити своје снове јесте њена чврста воља да истраје и успе у свему што је зацртала. У то нико од нас који смо имали прилику да је упознамо ни најмање не сумња.“
Софијини родитељи, Александра и Срђан истичу да су јој увек пружали подршку да се посвети ономе што највише воли, развија своје потенцијале и оствари своје циљеве. Мотивишу је пре свега подршком, похвалом и поверењем које имају у њу. У наредним годинама виде је као посвећеног и успешног студента психологије и остварену личност која развија своје способности и проширује знања у областима које је највише интересују.
Посебном је сматрају зато што је све што је до сада постигла остварила својим радом и трудом, верујући у себе, своје знање и могућности. Према њиховом мишљењу, Пожаревачка гимназија је место на ком је успела да пронађе и развије своја интересовања.
Текст уредила Марија Костић, педагог школе