Изузетан значај Београдске операције
Извод из есеја о учешћу совјетских оружаних снага у ослобађању Пожаревца и Београда (први део )
Аутори: војни историчари П.А. Бичихин, С.А. Кисиљов, А.Б. Смирнова и генерал пуковник Ф.И. Ладигин, начелник Главне обавештајне управе ГРУ од 1992-97. Превод са руског језика Љубинко Кнежевић.
За објаву приредио: Драган Живановић
Борба за независност у Југославији почела је општенародним устанком 7. јула 1941. године. Повели су је устанички одреди, од којих су касније формиране регуларне партизанске јединице и Народноослободилачка армија Југославије. До септембра 1944. године Народноослободилачка армија имала је око 400.000 бораца и ослободила је велики део територије земље. Међутим, сви важнији југословенски градови, основне путне и железничке комуникације били су у рукама непријатеља. Двадесетог септембра 1944. године у Москви су одржани преговори између председника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза Тита и Ј.В. Стаљина, на којима је постигнут договор да Црвена армија уђе на територију Југославије ( Србије ). Крајем септембра јединице 3. Украјинског фронта изашле су на бугарско-југословенску границу у рејону града Видина.
За извођење операција на територији Србије совјетска страна ангажовала је две општевојне армије ( снаге копнене војске ), две ваздушне армије, један механизовани корпус и самосталне оперативне саставе који су били потчињени команди фронта. Совјетске, југословенске и бугарске снаге имале су значајну бројчану надмоћ у живој сили и техници. Главна замисао операције била је да се: разбије групација противника ( од 6. октобра армијска група „Србија“ ), ослободе окупирани региони Србије и престоница Београд, изађе на комуникације групе армије „Е“ и спречава извлачење из Грчке. План операције предвиђао је наношење удара снагама 3. Украјинског фронта и бугарских снага са истока, а НОВЈ са запада, југа и истока.
Снаге 57. армије пробиле су погранични одбрамбени појас, савладале планине у источној Србији, из покрета форсирале реку Велику Мораву и, заузевши два мостобрана на њеној западној обали, обезбедиле увођење у борбу 4. гардијског механизованог корпуса. За две недеље јединице 57. армије ушле су 130 километара у дубину југословенске територије. Развијајући успех, 4. гардијски механизовани корпус, у садејству са јединицама 57. армије и НОВЈ, 12. октобра заузео је град Тополу и тиме пресекао последњу комуникацију непријатеља која је са југа водила у Београд.
Из рејона Тополе совјетске снаге су на своје тенкове укрцале југословенске војнике и, не наилазећи на озбиљне отпоре и противдејства, 14. октобра избиле на јужну периферију престонице Југославије. Створена је реална могућност за окружење немачких снага, које су дејствовале југо-источно од Београда и настојале да се пробију ка граду да би ојачале његову одбрану. У том циљу 4. гардијски механизовани корпус по наређењу команданта фронта нанео је удар у сусрет снагама 57. армије на десном крилу. Као резултат 17.октобра била је окружена, а 19. октобра разбијена групација непријатеља, која је имала ко 20.000 војника и официра. Завршна фаза Београдске операције је јуриш на Београд. У току припреме јуриша решавало се и питање ко ће први ући у престоницу Југославије. Совјетска команда дала је јединицама НОВЈ такву могућност, подржавајући из тенковима и артиљеријом.
Борбе за ослобођење Београда, које су трајале од 14. до 20. октобра, одликовале су се великом упорношћу. Да би се избегла рушења у граду, совјетска команда је наредила ограничену примену тешке артиљерије у току уличних борби. У ослобођеним квартовима совјетски инжењерци одмах су почели са разминирањем непријатељских мина. При крају дана, 20. октобра, совјетске и југословенске снаге јуришом су заузеле београдску тврђаву Калемегдан, последње жариште отпора непријатеља. Београдска операција имала је важан политички и војни значај. У току исте била је разбијена армијска група „Србија“, нанет је пораз знатном делу снага групе армије „Е“, ослобођена је престоница Југославије, Београд, и велики део Србије, а непријатељ је имао 45.000 убијених и рањених војника и официра. Карактеристике одбране: јако утврђени рејони противника и планински рељеф земљишта условили су извођење борбених дејстава јединицама на самосталним правцима, често и без тактичке везе по фронту и са великим прекидима у дубини. Први пут у Великом отаџбинском рату извођено је садејство истовремено армија три земље. Губици совјетских снага били су: неповратно више од 4300, санитетски око 14.500 људи.
УСКОРО: Борба за окружење непријатеља у рејону града Пожаревца.