ИЗЛОЖБА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ „ИЛИЈА М. ПЕТРОВИЋ“ У ПОЖАРЕВЦУ
Изложбом под називом „Културно и национално благо Народне библиотеке Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, ова установа прошлог уторка, отпочела је прославу јубилеја – 170 година од оснивања првог Читалиштва. Ауторке изложбе су директорка Билиотеке Беба Станковић и руководилац Завичајног одељења и Одељења старе и ретке књиге Татјана Живковић, уз подршку Министарства културе и информисања.
Познато је да културној историји и традицији Пожаревца припада значајан број књига, које се налазе у фонду пожаревачке Народне библиотеке. Њихово порекло потиче од виђенијих Пожаревљана, који су своје приватне библиотеке уступали Народној библиотеци „Илија М. Петровић“, у периоду између два светска рата. Највеће библиотеке биле су Михаила Ј. Миладиновића, дугогодишњег директора и председника Читаонице, Стојана Рибарца, адвоката и познатог политичара, епископа Митрофана Рајића, судије Милана Дескашева, најпознатијег пожаревачког штампара Ђорђа Наумовића…
БЛАГО БИЛИОТЕКЕ ВРЕДНИЈЕ ОД ТРЕЗОРА НБС
Директорка Беба Станковић захвалила се Народном музеју, који је за потребе изложбе уступио најатрактивнији простор у граду – Галерију савремене уметности, као и Фондацији Миленин дома – Галерији Милене Павловић Barilli на техничкој помоћи и сарадњи.
-На ову изложбу одлучиле смо се из разлога што, сложићете се са мном, оно што се не види у јавности, као и да не постоји. Оно што имамо у Библиотеци, нити је било доступно, нити је шира публика, осим једног броја истраживача, могла да види и да се увери у то којом документацијом, историјским књигама Град Пожаревац располаже. Једном приликом, на прослави Народне библиотеке Србије неко рече, да оно што постоји у њеном трезору много више вреди од онога што постоји у трезорима Народне банке Србије, а скраћенице су нам исте – НБС. Ово је доказ да сваки град у Србији поседује нешто, чиме би, кроз организацију оваквих изложби, могао да се похвали. Оно по чему се разликујемо једни од других, то су управо збирке старих и ретких књига, нагласила је директорка Беба Станковић, захваливши се Министарству културе, које је финансијски омогућило организацију изложбе, дигитализацију фонда и израду Монографије.
САЧУВАН ДЕО ДВОРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
По речима Татјане Живковић, две најстарије књиге у пожаревачкој Библиотеци припадају 18. веку. Прва је „Итика јерополитика“, штампана Бечу 1774. године. Дело припада жанру моралистичких „поученија“ и под утицајем је масонске теозофске мистике и етике. Поред бројних вињета, орнаментура, садржи 67 гравира, које осликавају различите људске врлине и слабости. Друга књига је Рајићева историја разних славенских народа, такође штампана у Бечу, 1794. године. Штампана је у четири тома и била је веома утицајна у наредних сто година, између осталог и у писању уџбеника из историје. За Рајићеву историју се по први пут везује категорија пренумерације, односно претплате у Србији. Наиме, спискови пренумерата су касније коришћени за разна антрополошка, етнолошка и културолошка истраживања.
-На изложби су приказана и дела Доситеја Обрадовића, штампана у Београду 1833. године. За нас је најдрагоценија књига „Писма“ Доситеја Обрадовића, као продужетак „Живота и прикљученија“, у којој се налазе екс либрис Глише Павишевића, секретара на двору Кнеза Милоша. То указује да је део дворске библиотеке сачуван у нашој Библиотеци. За све истраживаче завичајне културне историје драгоцена је књига „Монумента Сербика“, коју је приредио Франц Миклошич у Бечу 1858. године. Наиме, у њој су 
сакупљене све повеље средњовековних српских и босанских владара, а за наше истраживаче је најдрагоценија Раваничка повеља Кнеза Лазара из 1381. године, у којој се први пут помињу места у околини Пожаревца, као што су Кленовник, Рукумија, Беране… За историју издаваштва нашег краја битно је споменути и књигу Николин Мусолин Гомирца под називом „До зоре“, која је штампана у Великом Градишту 1863. године, рекла је Татјана Живковић приликом отварања изложбе.
Осим колекције старих и ретких књига, и завичајна и периодична колекција је дигитализована, чиме ће обе бити доступне широком кругу читалаца. Осим доступности, дигитализоване библиотеке омогућавају да се изложени оригинали прикажу на један модеран и визуелно допадљив начин.
Читалиште у Пожаревцу одмах после београдског
Отварање првог Читалишта у Пожаревцу, није много каснило за оним у Београду. Прво Читалиште у Београду основано је 1846. године, а годину дана касније, 1847, Указом Јована Стерије Поповића основано је и у Пожаревцу. У држави је тада владало уверење да су образовање и култура веома важни сегменти.
Јубилеј Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, разним активностима и манифестацијама обележаваће се током читаве ове године.
М. П.