2020-01-05T09:47:23+01:00 5. јануара, 2020. 09:47 |

Стазом горког и слатког укуса

Снежана Милошевић, Пожаревљанка која је живот испунила породицом и пријатељима у окружењу уметности и културе, увек полази од чињенице да живот никада не долази са упутством за употребу.

На слици: Учесници Међународне ликовне колоније „Прошлост за будућност“

„Многи догађаји нам делују необјашњиво, неправедно, па чак и сурово. Све се дешава са разлогом и сваки догађај има своје значење, али човек мора све да издржи, одболује и преживи. Времена су тешка, непрестано се бавимо екологијом, али смо катастрофално загадили душу. Стално некуда журимо, стрпљења је све мање и све смо више незахвални. Ретко читамо знакове крај пута, несхватајући да из тих порука имамо могућности да извучемо вредне лекције.“

                                                                     ВИЗИЈА

Снежана Милошевић је визионар и свој живот усмерава ка својим циљевима и сновима. Каже да свако од нас има „сопствени судбински пут, своју стазу, па отуда стазу искушења, падања и устајања, стазу горког и слатког укуса. Свако од нас има свог редитеља, тајне силе које  управљају људским животом, и показују смер кретања, али оно што је најважније у животу је наше време које морамо проводити са нашим вољенима, јер нико није вечан, љубазна реч упућена ономе ко гледа одоздо са страхопоштовањем, љубав, која лечи све, разговори, размена мишљења, смех до суза…“

Снежана Милошевић је директорка „Codex Art MS“, сликарка, организаторка међународних ликовних симпозијума. Председница је Удружења ликовних стваралаца „Ђура Јакшић“ из Пожаревца и Немачке асоцијације Фокус Европа за југоисточну Европу. Велики је хуманиста и визионар. И љубитељ животиња.

Одлазећа 2019. била јој је изузетно изазовна, пуна искушења, догађаја, суза и осмеха. Памтиће је поред осталог и по гостовању 103 уметника из читавог света. Захваљујући Граду Пожаревцу и Општини Велико Градиште Браничевски округ  постао је центар културе и уметности у Србији. Потписан је протокол о међународној сарадњи са градом Монастир из Туниса, реализовани су пројекти под поткроветљством Града Пожаревца и Општине Велико Градиште, одржани Интернационални ликовни симпозијум и Међународна изложба у Бечићима, у Црној Гори. Приређене су три међународне изложбе: у Бугарској, ретроспективна изложба у Руском центру за науку и културу, и у Руском дому у Београду.

                                                                       МИСИЈА

Мисија уметника је да укључе што више деце у културни живот Србије, да нагомилано искуство поделе са њима, да им помогну да се ослободе,  да се упознају и на најбољи начин представе себе.

„У овом отуђеном времену потребно је пронаћи кључ отварања сваке личности,  да им пробудимо емоције, да их ослободимо страха, да их научимо да стекну самопоуздање и да ти „мали људи“ схвате да је за будућност у њиховим животима  потребна храброст. Данас нам пуно недостаје комуникација, брзина живота и материјализација нас је одвојила од рођене деце. Научили смо да журимо, али не и да чекамо. Деци купујемо најјаче компјутере са великом меморијом, али са њима не разговарамо уопште. Мисија Удржења ликовних стваралаца „Ђура Јакшић“ је да научи децу да се пронађу у овим новим временима, да српску традицију негују, чувају, пропагирају, употребљавају као кап воде са длана, а не да је доживљавају као хендикеп, већ да традицију искористе тако да са својом личном картом постану грађани света.“

Свако од нас има сопствени судбински пут, своју стазу искушења, падања и устајања… Човек мора све да издржи, одболује и преживи, новогодишња је порука Пожаревљанке Снежане Милошевић, уметнице и хуманисте          

                                                                   ЦИЉЕВИ

Културан човек је способан да политички мисли, да реагује, да оплемењује сопствени живот оригиналним идејама.

„Изазов је надметати се са бољима од себе, време је да се укључимо у „утакмицу“, да простремо црвени тепих најбољима, најквалитетнијима, како у земљи тако и ван ње. Морамо победити алавост, похлепу, мржњу, неквалитетност, морамо узети судбину у своје руке и мењати се лично. Свако ново свитање, опомиње да је прошао још један дан живота, морамо квалитетно искористити сваку секунду живота, да све запишемо негде у најбољој књизи свог ума, и кад наши праунуци буду отварали ту књигу да се не постиде својих дедова и прадедова. Време је најбољи показатељ. Дуговечно је оно што остаје за нама, лепота коју ми остављамо и преносимо на друге, то је циљ Удружења ликовних стваралаца „Ђура Јакшић“, каже Снежана Милошевић.

ЖЕЉЕ

Са потписивања меморандума о размени уметника и пословно-техничкој сарадњи Тунис – Србија

На крају 2019. ова свестрана Пожаревљанка пожелела је мир читавој Планети „…желим да престану ратови, да се заустави умирање и гладовање људи, да се реши косовско питање…Желим свима нама пуно здравља, љубави и разумевања. Желим уређене вртиће, сређене школе, уређене азиле у Србији, да се укину све шинтарске фирме, које служе за мучење паса. Желим да људи имају мало више љубави према животињама, желим да људи не бацају храну, да човек схвати да му је стопало јако велико изнад мравињака и да је човек јако мали испод Бога, желим да овај свет буде много лепши. Желим да све буде скројено од љубави, среће, наде и здравља. Желим да сви будемо сређени у души јер смо једино тада лепи. Тајна лепота душе је права лепота и врло је тешко спознати је и досегнути до ње. Крије се у људима, сликама, нотама, књигама, природи, звездама и сунцу. Јасно, ’не може се сигурније побећи од света него кроз уметност и не може се сигурније спојити са њиме, него преко уметности’, забележио је Гете.“