Минутом ћутања и полагањем венаца крај Споменика војнику у Косовској улици у Пожаревцу, у недељу 15. септембра обележен је дан пробоја Солунског фронта у Првом светском рату и одата пошта погинулим борцима за слободу.
Венце су положили представници Града: председник Скупштине Бојан Илић и заменик председника Скупштине Милић Јовановић, делегације Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије 1912 – 1918, Удружења потомака ратника од 1912 – 1920. Пожаревац, СУБНОР-а и Градског одбора Социјалистичке партије Србије.
Након помена, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године Србислав Стојановић, истакао је да је 15. септембар 1918. године означио почетак краја Првог светског рата.
-Пробоју Солунског фронта претходила је крфска одисеја и албанска голгота и све оно што је преживела Србија у то време. На Солунском фронту спремали су се наши јунаци, чија су имена и на овом споменику исписана, за одлучујућу операцију. Пробој је извршен на упорно наваљивање наше врховне команде, на челу са престолонаследником Александром и војводама Живојином Мишићем и Степом Степановићем… Наведеног дана 1918. године, из више хиљада артиљеријских оружја отпочела је припрема која је трајала више сати, а затим силовити напад српске пешадије која је у једном фантастичном походу извшила пробој Солунског фронта да би за десетак дана капитулирала Бугарска и отпочеле завршне операције Првог светског рата. По ослобађању Србије и Београда почетком новембра 1918. српска војска је кренула и у ослобађање Војводине, БИХ, Хрватске и Словеније. За такву спрегу командовања српске војске, официрског кадра, оправдано сви историчари кажу да се више никада не може поновити… Сећајући се тих дана, не можемо а да не подвучемо паралелу са оним што се данас дешава са Србијом, када смо угрожени са разних страна и када би требало да се у далеко већој мери угледамо на војску Краљевине Србије, на то како је она тада могла да оствари херојске победе. Нажалост, сада је на делу ревизија историје, па се умањује улога Србије и у Првом и у Другом светском рату, чиме се настоји да се џелати приказују жртвама…истакао је Стојановић.
О значају пробоја Солунског фронта говорила је и професорка историје Душица Пантовић.
-На данашњи дан артиљерија војске Антанте и придружених држава отворила је брзометну паљбу по непријатељским положајима. Прва у јуриш кренула је Друга српска армија. Командант здружених јединица био је француски генерал Франшe Д’Eпере. Војвода Живојин Мишић командовао је Првом армијом и српским снагама и допринео слому снага централних сила на Балкану. Одликован је највишим француским одликовањем – Орденом легије части. У хаотичном четворогодишњем рату 1914 – 1918. године погинуло је око 20 милиона људи. Први светски рат био је највећи, најразорнији у дотадашњој историји. Употребљени су тенкови, авијација, подморнице, бојни отрови… Србија је у рат ушла бранећи своју слободу и достојанство… Из њега је изашла исцрпљена, привредно разорена, са стравичним људским губицима. Милион и триста хиљада је погинулих између 17 и 60 година, истакла је професорка Пантовић.
Крај Споменика војнику ученица Пољопривредне школе са Домом ученика „Соња Маринковић“ из Пожаревца, Марија Недељковић, казивала је своју песму „Војска понос Србије“.
И.Р.