Новица Стојимировић, познати виолиниста у браничевском округу и изван овога краја, рођен је у Великом Селу, у коме је први пут чуо и заволео звуке овог музичког инструмента. Заљубио се у виолину и изворну народну музику и посветио им свој живот. На том путу бодрили су га мајка Весела и сестра Драгица. Оцу Боривоју, изванредном слухисти, који је такође свирао виолину, 1938. године пошло је за руком да сам направи овај инструмент. Када је виолина прешла у Новичине руке и када се он потпуно посветио музици, почела су да се нижу признања: Стојимировић је био први лауреат на Фестивалу „Царевчеви дани“ у Великом Градишту, свирао је у више оркестара народне музике, основао је оркестар Сербиа… који негује традиционалну музику. Плодоносан је био и његов рад са младим ученицима виолине.
Данас овај заљубљеник у виолину живи у Петровцу на Млави, али Велико Село и општину Мало Црниће, као и људе са којима је овде радио и сарађивао, не заборавља.
У знак сећања на те дане, установи у којој је радио, Библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, приликом одржавања 50. ФЕДРАС-а поклонио је своју виолину. Библиотека и Центар за културу где је једно време био директор, пословале су као једна културна установа чији су циљеви били: даљи развој културе на овим просторима, очување културне баштине, унапређење ФЕДРАС-а, редовно излажење Часописа за књижевност, уметност и културу „СТИГ“ и осмишљавање нових манифестација.
Уметник на виолини Новица Стојимировић, препознавши људе који као и он припадају уметности, живе за њу, поштују и чувају уметничке вредности, лако је у једном тренутку одлучио да Библиотеци „Србољуб Митић“ подари своју виолину. На поклону је захвалила директорка ове установе Данијела Божичковић Радуловић и са посебним задовољством читаоницу „Осам нијансе плаве“, осим хармоником, која се ту већ налази, оплеменила и виолином Новице Стојимировића.
З. Стојановић