У Центру за културу Пожаревац 20. јуна премијерно је изведен комад „Отац“. Ова трагедија Аугуста Стриндберга, четврто је премијерно дело које је ове године публици понудило Позориште „Миливоје Живановић“.
Упуштајући се у коштац са текстом насталим далеке 1887.године и чињеницом да га је аутор написао након преживљених брачних проблема и болести, редитељка Драгана Данда Стојановић спаја ниску црних бисера на паперјасту нит која гледаоца уводи у безграничну слику догађаја, времена и простора. Речју, дешавања на сцени бришу годину настанка те сваки покрет, реч и ефекат дају подсвесну сумњу да се све то можда управо дешава у најближој кући.
А, шта се дешава?
Лаура, коју игра Наташа Илић својим злим лукавством потчињава супруга, пензионисаног капетана и научника (Зоран Матијевић у улози Оца) и ломи његов здрав ум кроз причу да је отац кћери из њиховог брака заправо други човек. Стамен и отресит, капетан из љубави коју гаји ка супрузи и кћери најпре покушава да све доведе на место, али одлучност и похлепа лепше половине немају границу. Не без разлога, за подстанара доводи докторку Естермарк (Данда Стојановић) након чега њу као и читаво ближе окружење уводи у заблуду да је супруг болестан, насилан, склон убиству и самоубиству… Но, када се уочи чињеница да су сурови Лаурини поступци заправо страшна манипулација са циљем да се дође до наследства, бива касно: отац губи разум, завршава у лудачкој кошуљи и скончава живот.
Поменута паперјаста нит је пукла а ниска црних бисера преплавила гледаоца осећањима туге, немоћи и беса. Не без разлога, јер је томе допринела мала али изутетна глумачка екипа. Сјајни Зоран Матијевић до детаља кристалише лик Оца присиљеног да са пијадестала храбрости и науке сиђе у свет беумља и тамо заувек оконча. Наташа Илић нам на свој начин представља жену која под маском лепе и префињене даме до сржи лукаво придобија за себе кћер, дадиљу, докторку и пастора бацајући отровне стреле ка супругу. Сценским наступом Драган Николић представио је једнолично виђења ситуације из угла свештенства док нам Ена Бајић реално и уиграно преноси лик Берте, кћери која је на прагу живота и сопствених искушења. Посебну нит која гледаоца води кроз време и живот пољуљане породице дала је Гордана Митић која као Дадиља осећајући дубоко у себи сву неправду, до последњег тренутка достојанствено носи улогу коју је преузела дошавши ко зна када у дом чијим власницима верно служи баш као и Нејд која игра Зоран Стаменковић.
Продукцијски тим позоришног комада „Отац“ чине директорка центра за културу Пожаревац Галина Перић, уредник Александар Лукић, сценографија и технички дизајн Ена Бајић, инспицијент Радица Петровић, шеф технике Зоран Миладиновић, мајстор светла Никола Бранковић и мајстор тона Драган Смиљковић.
Нашавши се на две стране, као глумица Драгана Стојановић нам прецизно даје лик докторке Естермарк и упркос томе што открива подлост којом одише кућа у којој је подстанар, хладно постаје део зле приче. Са друге стране, држећи редитељску палицу инсистира на детаљима који, иако једноставни, леде крв у жилама и сваком следећом репликом и сценским покретом нуде гледаоцу нови сигнал да је пут којим прича иде незаустављив. На тај начин Стојановић зналачки, тихо и лагано топи огроман ледени брег у лику Оца претварајући га у пар капи које ће, колико сутра испарити под зрацима манипулације, лажи и похлепе који прате човечанство од како је света и века. Речју, „Отац“ са пожаревачке сцене за сва времена.
Влада Винкић