У Галерији савремене уметности у Пoжаревцу, у току је изложба Историјског архива Пожаревац у сарадњи са Историјским архивом Београда под називом „Логор Бањица 1941 – 1944. заточеници из Пожаревца и Браничевског округа“. Ауторке изложбе, виши архивисти Историјског архива Београда Исидора Стојановић и Снежана Лазић и директорка Историјског архива Пожаревац, архивски саветник др Јасмина Николић, су на основу историјских докумената из фондова и збирки два архива дале општу слику потресних мучења и страдања логораша, обичних људи, мушкараца, жена и деце свих узраста, који су довођени из свих крајева Браничева и Србије у највећи концентрациони логор на подручју окупиране Србије, логор Београд – Бањица. У тој фабрици смрти током нешто више од три ратне године заточено је око 23.244 људи, а око 4.286 њих је изгубило живот.
Према речима идејног аутора и организатора пројекта др Јасмине Николић, изложба, виртуелна изложба и каталог о заточеницима из Пожаревца и Браничевског округа у логору Бањица, представљају сведочанство страдања заточеника и злочина њихових тамничара. Такође, сведоче о томе да је сам логор био синоним за репресију над цивилним становништвом, припадницима расних, етничких и религијских група, политичким и идеолошким противницима.
Отварајући изложбу „Логор Бањица 1941 – 1944. заточеници из Пожаревца и Браничевског округа“, заменик градоначелника Пожаревца Саша Павловић је рекао да први део њеног назива још увек буди страшне успомене и сећање на ужасе непојмљиве људском бићу, код оних који су их и сами доживели.
-Код нас осталих који смо о том суморном делу наше историје само слушали, ствара се ништа мања нелагода, али и неверица да се то могло догодити пре мање од осам деценија. Оно што нас све подједнако боли је то што су у организацији тог логора смрти учествовали и они који су наше крви. Као грађанима Пожаревца, нарочито нам је важно да сазнамо нешто више о судбинама житеља Браничевског округа у Бањичком логору. Зато сам захвалан Историјском архиву Пожаревац на документима и фотографијама које су пред нама. Нека нам свима послуже као опомена да се оваква мрачна доба могу спречити само, једино и искључиво снагом државе коју једино може донети слога народа, нас који у њој живимо, нагласио је Павловић.
Једна од рецензената изложбе и каталога, др Маријана Мраовић из Војног архива Министарства одбране Републике Србије истиче да је ауторски тим пројекта успео да на крајње систематизован и методолошки адекватан начин, уз велики истраживачки труд одабере и презентује архивска документа и фотографије из фондова и збирки Историјског архива Београда и Историјског архива Пожаревац.