Уочи великог српског празника – Савиндана, у Брадарцу су се, осамнаесту годину заредом окупили мештани овог села са бројним пријатељима и гостима, славећи првог српског архиепископа, просветитеља Саву. Свечану академију је химном „Боже правде“ отворио хор манастира Рукумија „Преподобни Роман Слаткопојац“, а о нашем духовном препородитељу од чијег нас рођења дели 850 година и 783 године од упокојења и о владики Николају Велимировићу говорио је отац Симеон, старешина манастира Рукумија.
Свети Сава је син Стефана Немање, великог српског жупана, рођен 1169. године. Као младић је жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио. Немања је следио пример сина, те је и сам дошао у Свету Гору, где се замонашио и умро као монах Симеон. Сава је од цара и патријарха издејствовао независност српске цркве и постао први српски архиепископ. Подигао је заједно са оцем манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у светој земљи, мирио своју браћу завађену око власти, мирио Србе са њиховим суседима и стварајући српску цркву, стварао је српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе, радио је на добру свију, због чега је био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу која није пропала са пропашћу српске државе. Скончао је у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављање, 12. јануара 1236. године. Тело му је пренео краљ Владислав у манастир Милешева, одакле га је Синан паша подигао и спалио на Врачару, у Београду 27. априла 1594. године.
-Свети владика Николај је један од најомиљенијих српских светитеља рођен на Туциндан, 5. јануара 1881. године у Лелићу код Ваљева, у патријархалној породици Велимировића, од оца Драгомира и мајке Катарине. Основну школу завршио је у манастиру Ћелије, гимназију у Ваљеву, а богословију у Београду. Школовање је наставио у Швајцарској, Енглеској и Русији. По повратку у земљу примио је монашки чин у манастиру Раковица, 20. децембра 1909. године. У току Првог светског рата био је по задатку српске државе и цркве у мисији у Европи и Америци, где је упознао западни свет о праведној српској борби за ослобођење и уједињење. После рата 1919. године изабран је за епископа жичког, па већ 1920. године премештен за епископа охридског, да би 1934. године поново био враћен у Жичу, где га затиче нови рат. После бомбардовања манастира Жиче 1941. године, Немци га држе у притвору и на Петровдан исте године пребацују у манастир Љубостињу, а потом крајем 1942. године у манастир Војловицу код Панчева. Пред крај рата 1944. године са патријархом Гаврилом одведен је у злогласни логор смрти Дахау у Немачкој. После капитулације Немачке, остао је кратко време у Европи, а онда се упутио у Америку где остаје до краја живота.
Владика Николај је најдаровитији, најплоднији, српски црквени писац и беседник. Народ га је назвао „нови златоусти“ и иза њега је остало преко 20 огромних томова књига, његове генијалне духовне и књижевне заоставштине, која деценијама силно чудотвори, хранећи и бранећи душе свога народа у отаџбини и широм целог света. Једно од најпознатијих његових дела је богонадахнута књига „Пролог“. Владика Николај се упокојио 18. марта 1956. године у манастиру Светог Тихона у Саут Канану у Америци и сахрањен је у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Његове мошти пренете су у манастир Лелић 19. маја 1991. године. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве уписао га је у календар светих маја 2003. године, закључио је отац Симеон.
Беседе Николаја Велимировића казивао је драмски уметник Александар Дунић, а у културно – уметничком програму наступили су ученици ОШ „Свети владика Николај“, дечији хор ОШ „Краљ Александар Први“ и КУД „Брадарац“. Централној светосавској академији коју су организовали манастир Рукумија, Месна заједница Брадарац и ОШ „Свети владика Николај“, под покровитељством Града Пожаревца присустовали су градоначелник Пожаревца Бане Спасовић, председник Скупштине града Бојан Илић, заменик председника Градске скупштине Милић Јовановић, чланови Градског већа, директори јавних предузећа, установа и школа.
ВРАЋАЊЕ КОРЕНИМА И ТРАДИЦИЈИ
Пре почетка академије, градоначелник Пожаревца Бане Спасовић и старешина манастира Рукумија отац Симеон у Брадарцу открили су плочу са новим именом школе „Свети владика Николај“. Овим чином, према речима директора школе Томице Стојановића обједињују се свих 12 подручних одељења која се протежу од Речице до Берања, али је одељење у Кличевцу задржало име „Војвода Миленко“, а у Дрмну „Божидар Димитријевић Козица“.
-Са новим именом улазимо у једну мисију образовања, да будемо јединствени и да научимо децу да имамо хероје како у Првом и Другом српском устанку, тако и у Првом и Другом светском рату, казао је Стојановић.
Историјски подаци показују да су у школи у Брадарцу ђаци учили прва слова и бројеве још далеке 1845. године, у Кличевцу четрдесетак година раније, док је Набрђе своју школу добило двадесетих година двадесетог века. Школа се у данашње здање усељава 1962. године, а као школа која носи назив народног хероја из Другог светског рата из села Дрмна, Божидара Димитријевића Козице, званично постоји од 1975. године.
-У својој историји сходно околностима, заслугама, али и свежим емоцијама и сећањима, школе су мењале своје име по великанима тог доба и то није само ситуација са школама. Мењали су се називи установа, улица и тргова, као и мостова, а све у знак сећања на оне који су задужили тадашњу генерацију. Овим данашњим чином никако не желимо да умањимо допринос и значај Божидара Димитријевића Козице, чије ће име одзвањати још дуго овим крајевима, како кроз сећања људи, тако и кроз званичне називе појединих установа. Исто тако, уверен сам, да апсолутно заслужено, једна школа са овако дугом историјом и традицијом посебних односа са Српском православном црквом, нарочито манастиром Рукумија за који се везују најранији почеци образовања у овом крају, добија своје ново име. Ако узмемо у обзир да и данас, више од 170 година касније од првих школских часова под сводовима манастира Рукумија, данашња модерна школа има велику подршку, извор духовности и чувара традиције у њему, природно је да тој школи дамо име човека у коме је садржано све оно што одликује просветитеља који корача стопама Светог Саве, рекао је градоначелник Пожаревца.
Свети владика Николај био је широко образован човек, доктор наука, у једном периоду свог живота и учитељ, професор на једном од најпознатијих светских универзитета – Оксфорду, плодан писац чија се дела често цитирају и која синтетизују вишевековну мудрост,… теолог, духовник, владика и светац. Ученицима овога краја управо његово име и дело биће најбољи подстрек да досегну сличне висине, или да бар њима стреме. У години која је за нама, Град Пожаревац је одобрио средства за санацију тоалета у Брадарцу и Кличевцу у висини од 1.158.600 динара, замену столарије у Дрмну у вредности од преко милион динара и замену столарије у Бубушинцу у износу од 523.320 динара. Ови пројекти, као и реконструкција кровног покривача у Брадарцу у износу од 5.404.993 динара, планирана за ову годину, јесте допринос условима и инфраструктури који ће помоћи деци да лакше уче. Што се саме мотивације за учењем тиче, од сада ће за њу бити задужено и заслужно име Светог владике Николаја.
Д.Динић